Катанци тек за две године

Многе студенте, њихове родитеље и професоре шокирала је вест да је под знаком питања опстанак готово сваке треће више школе у Србији и да је уз то 18 школа добило "жути картон пред искључење". Њихове очи упрте су у Национални савет за високо образовање које је заправо једино место за жалбе на одлуку Акредитационе комисије, чији ће чланови о томе расправљати крајем овог, односно почетком следећег месеца, када и званично буде истекао рок за жалбе.

Свима њима, међутим, професор Милан Скакун, председник Конференције директора виших школа Србије, поручује да се смире, да се не плаше и да никако не напуштају те школе, јер није све тако црно као што на први поглед изгледа. Тим школама се не ставља катанац на браву, већ само морају поново да стану у ред за лиценцу уколико желе да наредних година приме нове студенте.

– Школе које су добиле, како ви кажете, "жути картон", односно акт упозорења, треба да отклоне само неке недостатке у самом изгледу елабората. И оне ће то учинити у року од три месеца. Највероватније још овог месеца и моћи ће и ове године да приме бруцоше. Неће се угасити ни оних 27 школа којима је Акредитациона комисија одбила захтев за акредитацију. Њихови директори и оснивачи могу да се жале Националном савету за високо образовање. Уколико им се жалба не усвоји, по Закону о високом образовању они имају право да следеће године поднесу захтев за акредитацију и да до тада исправе грешке. Чак ако ни тада те школе не буду прошле пред Комисијом за акредитацију, оне се неће одмах угасити – објаснио је јуче за "Политику" председник поменуте конференције. Он је истовремено и директор Више туристичке школе у Београду која је већ у овом првом извлачењу добила акредитацију.

Према његовом мишљењу, студенти за све то време не треба да прелазе с виших школа које нису добиле акредитацију на акредитоване више школе. Те школе само не могу да приме бруцоше, дакле не могу да упишу студенте на прву годину студија. Затечени академци ће моћи несметано да наставе да студирају. И дипломе стечене на тим школама ће се признати. Тек ако се угаси школа, а то може најраније да се деси за две до три године, онда ће им се омогућити да пређу на сродну или истоветну школу која има лиценцу. Највероватније ће их у школе распоређивати просветне власти.

– Студенти због овога у сваком случају не смеју да трпе. Морамо их заштитити, јер они за све ово нису одговорни. На Конференцији директора виших школа треба да се договоримо о признавању испита, јер сада неке државне више школе не признају испите положене на приватним школама. Затим треба да се договоримо и о томе како да студенти не плате дуплу школарину приликом преласка из једне у другу школу. Решење би требало тражити у могућности да се школе међусобно "раскусурају". Тачније да суму коју је држава школи уплатила за студента, та школа пребаци на рачун школе у коју студент прелази. Исти принцип би могао да важи и за студенте који сами плаћају школарину, као и за студенте који из приватних школа прелазе у државне – сматра др Скакун.

А колико је компликована процедура да више школе прерасту у високе, како налажу прописи, сведочи и податак да ни ових 33 школа које су стекле акредитацију нису аутоматски прерасле у високе школе. Сада следи управни надзор над тим школама који треба да обаве просветне власти, па тек потом се добија дозвола за рад. Следећи корак је упис у регистар трговинског суда, тачније, пререгистрација, када ће се садашњи назив више школе променити у високе школе.

У Србији у овом тренутку има 82 више школе. Неколико њих није тражило акредитацију, а Виша васпитачка у Београду се припојила Учитељском факултету. На свим овим школама студира око 140.000 студената.

– Тешко је рећи колико је студената у школама које нису прошле акредитацију. Не може се говорити ни о просечној школарини. На "мојој" Вишој туристичкој школи годишња школарина износи 29.000 динара – вели Скакун.

Подсећајући да се за акредитацију сваког студијског програма плаћало по 180.000 динара, а за акредитацију установе – 400.000 динара, директор Више туристичке школе каже да је "његова" школа за акредитацију платила укупно милион и 70.000 динара. Он сматра да су чланови Комисије за акредитацију савесно и поштено одрадили посао, да су испоштовали стандарде.

– Стандарди су високи, али ми смо их усвојили и морамо их поштовати. Уосталом сви ми знамо да има пуно школа које не испуњавају услове. Има школа с две просторије и три наставника – упозорава Скакун.

Супротног мишљења је ректор "Мегатренд" универзитета професор др Мића Јовановић. Две више школе "Мегатренда" – пословна у Београду и за менаџмент у Зајечару – нису акредитоване.

– Наша Пословна школа је прва приватна виша школа у Србији. Основана је још 1989. године. Дугу традицију има и зајечарска виша школа, основана пре 12 година. Имамо одличне услове за рад. По томе смо у светском врху. Имамо и врхунске професоре, наши планови и програми су више пута до сада верификовани. Овде је у питању нешто друго – неспретно је одрађен избор чланова поткомисија за акредитацију. Код нас су, рецимо, били професори са београдског Економског и Факултета организационих наука. Ту је евидентан сукоб интереса, борба против конкуренције – сматра ректор Јовановић.

Према његовом мишљењу, намера Министарства просвете је да "покоси" приватне више школе и универзитете, како би младе усмерили на државне институције на којима ће бити све мање места за буџетске студенте, а све више за оне који ће плаћати папрену школарину.

– На нашим вишим школама годишња школарина износи хиљаду евра што је мање него на многим државним високообразовним институцијама. Поменуту школу у Зајечару похађа 2.200 студената, а у Београду више од три хиљаде академаца – казује први човек "Мегатренда".

Он министру просвете Слободану Вуксановићу замера што је изашао пред новинаре са информацијом о акредитацији, а да претходно о томе није обавестио руководства школа.

– Ја сам сазнао да нисмо добили акредитацију увече, гледајући Дневник. Није тачна ни министрова изјава по којој је ово сређивање хаоса који је у ницању виших школа настао у периоду између 2000. и 2003. То није тачно. У то време се нису олако давале дозволе за рад. Лиценце су се капом и шаком делиле управо од времена када је Вуксановић министар просвете. Ја сам се томе супротстављао – објаснио је за наш лист ректор "Мегатренда".