Ким распаљује, Обама смирује

Од нашег сталног дописника

Вашингтон – Све што се последњих недеља збива на Корејском полуострву – заједничке јужнокорејско-америчке вежбе, жестока ратна реторика која долази из Пјонгјанга, демонстрација америчке ватрене моћи парадом њених најубојитијих бомбардера уз границу и слање разарача у Северни Пацифик – није неочекивана ескалација, него део још у децембру у Вашингтону разрађеног сценарија, открива анализа „Волстрит џорнала” која се позива на функционере Обамине владе.

Пацифичка команда Пентагона тај план је разрадила у децембру, после пробе севернокорејске ракете дугог домета, као део стратегије одвраћања Северне Кореје.

Најновија процена је, међутим, да су неки елементи ових „ратних игара” на ивици да измакну контроли, па је у Обамином штабу за националну безбедност, према истом извору, донета одлука да се ситуација мало смири, упркос томе што Северна Кореја појачава своје запаљиве вербалне претње.

Сценарио је предвиђао да САД своју убојиту моћ показују „корак по корак” и да после сваког одмерава реакције Пјонгјанга. Једино што није био део тог плана, јесте обелодањивање присуства два разарача опремљена навођеним ракетама у водама Јужне Кореје, што је веома узнемирило ратни штаб у Пјонгјангу.

Уверење да је време за „снижавање температуре”, како је то у уторак формулисао секретар за штампу Пентагона Џорџ Литл, проистекло је из процене да би неки од америчких потеза из овог арсенала могли да буду погрешно протумачени у окружењу Ким Џонг Уна и доведу до неког „погрешног потеза”.

„Можда смо постигли више него што смо желели у слању порука Северу, па разматрамо да то мало ублажимо”, цитира „Џорнал” неименованог функционера Беле куће.

Основно уверење у Вашингтону – да режиму, чија је главна преокупација самоодржање, није до започињања рата против Јужне Кореје и САД, јер у њему, упркос малом нуклеарном арсеналу, немају никакве шансе – остаје, али даље затезање би повећало ризик неке реакције са нежељеним последицама за обе стране.

Америчка жеља за смиривањем видљива је и изјаве секретара за одбрану Чака Хејгела, којом је Пјонгјанг позвао да смири реторику, уз помињање могућности да се ступи „на стазу мира”.

У овом контексту, објава плана да ће се убрзати постављање ракетне одбране на Гуаму, острву у западном Пацифику које је америчка територија (и чију трећину површине од 540 квадратних километара заузимају америчке базе) – уместо 2015, она ће бити оперативна већ за неколико недеља, вероватно је последњи америчко јавно упозорење Северној Кореји да и она спусти лопту.

Што се америчке дипломатије тиче, државни секретар Џон Кери ће целу идућу недељу посветити новој корејској кризи: путује у Сеул, са главним задатком да смири помало јастребовски расположену председницу Парк Геун Хје (тамо овим поводом поново расту захтеви да се Јужној Кореји дозволи нуклеарно наоружавање) и увери је у апсолутну посвећеност САД безбедности старог савезника.

Кери ће посетити и Пекинг, где захтев највероватније неће бити да се Кина одрекне свог старог штићеника са којим се граничи, јер је то нереално, али ће сигурно тражити да га уразуми.

Централно место америчке стратегије кад је реч о Северној Кореји остаје да њено нуклеарно оружје неће бити признато као „перманентна реалност”, али да постоји пут за њену економску обнову и гарантовану безбедност, ако жели да ступи на њега.

Ова стара формула досад није дала резултате, али како у свом јучерашњем уводнику констатује „Њујорк тајмс”, њих неће донети ни војна ескалација.