Боље градити фабрике него споменике

Споменик који се гради као успомена на припаднике Ослободилачке војске Прешева, Бујановца и Медвеђе (ОВПМБ), који су страдали у сукобима са српским снагама безбедности у мају 2001. године, поново изазива напетост у мултиетничким општинама, како међу Србима, тако и међу и Албанцима. Председник Координационог тела за југ Србије Зоран Станковић рекао је недавно да су надлежни државни органи упознати са почетком градње такозваног меморијалног комплекса за осморицу припадника ОВПМБ у селу Ораовица, код Прешева,као и да је сада на државним органима да реагују у складу са законом.

Јуче је, међутим, Станковић у Бујановцу то спомен-обележје назвао „дрвеном скелом”,изненадивши се што су медији заинтересованији за „ту скелу” него за економска питања.

И амерички амбасадор Мајкл Кирби сложио се да би пре било какве изградње споменика у Србији, требало разговарати, узимајући у обзир мултиетничност друштва у Србији.

Координатор за мала и средња предузећа у Канцеларији за локални економски развој општине Бујановац Неџат Бељуљи, добар познавалац прилика на југу Србије, каже да „политичари из Прешева намерно намећу такве проблеме, јер немају знања да раде позитивне ствари и да заправо скрећу пажњу својих бирача, јер нису запослили људе”.

Према речима Бељуљија, они су добили изборе јер су приоритет дали економском развоју, „па ће сада да праве споменик, а онда ће једва чекати да држава тај споменик сруши”.    

– Знате ли колико има важнијих тема од споменика? Да напаћеним људима, и једнима и другима и трећима, обезбедимо радна места – истиче Бељуљи.

Председник општине Прешево Рагми Мустафа јуче није желео да коментарише изградњу споменика у Ораовици. Када смо га позвали на мобилни телефон, веза се прекинула, али Мустафа потом није одговорио на нашу поруку. 

Како извештавају медији, председник Месне заједнице „Ораовица” Фадиљ Азизи не помиње трошкове спомен-обележја, али се процењује да ће коштати око 120.000 евра и да ће бити висок 16 метара. Председник Одбора за људска права из Бујановца Светислав Величковић, који је дуго радио у Прешеву, присуствовао је састанку у Дому културе у Бујановцу, на којем су били председник Координационог тела за југ Србије, амерички амбасадор, министар Сулејман Угљанин, председник општине Бујановац Нагип Арифи, представник ОЕБС-а и још неколико представника Срба и Албанаца.

Управо је тема скупа „Дијалогом против стереотипа – сви смо исти”, иако се разговарало о економији, била блиска проблему подизању споменика. Станковић је, како сазнајемо, разговарао са председником месне заједнице села Ораовице Фадиљом Азизијем и осталим представницима Албанаца, поручивши да ће се – дијалог наставити.

Светислав Величковић, међутим, тврдида се подизањем тензија поручује да ће се и на овим просторима Србије десити исто што и на Косову и Метохији, напомињући да у околним селима прешевске општине имајош неколико споменика погинулим припадницима ОВПКМБ-а.

Некадашњи председник општине Прешево Драгољуб Филиповић упозорава да се споменик гради у највећем општинском селу, искључиво настањеном Албанцима, са око 5.500 становника. Село се наслања на део Карадака, према општини Гњилане.

– Сматрамо да нема места таквом испољавању незадовољства Албанаца, као што је била побуна 2001. године. И спомен-обележје подсећа на тадашње сукобе легалних органа државе Србије са организацијом коју је тадашња влада Зорана Ђинђића прогласила за терористичку – подсећа Филиповић, апелујући да се страсти са обе стране смире и да један споменик не поквари односе Срба и Албанаца.   

У Бироу за сарадњу са медијима МУП-а Србије, јуче до закључења овог броја нису одговорили на наша питања – како ће реаговати МУП Србије у овом случају и поседује ли полиција податак, колико споменика са ознаком ОВПМБ има на југу Србије.

---------------------------------------------------------------------------------------

Споменик у депоу МУП-а

Тензије на југу Србије већ је изазвало постављање Споменика погинулим припадницима ОВПКМБ у Прешеву.Тај споменик јеоткривен новембра прошле године у самом центру Прешева, али су га припадници Жандармерије уклонили 20. јануара. Полиција је саопштила да се тај споменик чува у депоу МУП-а у Нишу.