Ни рода ни капитала

У димитровградско насеље Врапча неки врабац можда понекад и слети, али роде – никако. Истине ради, пре пет година, после целе деценије, једна је и залутала. Плач новорођеног детета у 2005. години, последњој за коју постоје обрађени подаци, није се чуо ни у још 34 од 42 насеља ове, али ни у 15 од 25 насеља црнотравске општине.

– Земља на брдовитом Балкану, која је у четвртој деценији 19. века имала највећи природни прираштај у Европи и чије се становништво од 1880. до 1910. увећало 68,9 одсто, на почетку овог миленијума улази у стадијум дубоке демографске старости: 22 округа имају негативан природни прираштај, умрлих је више него рођених, а у последњих тридесет година чак 79 општина захватио је интензиван процес демографског пражњења – указује др Едвард Јакопин, директор Републичког завода за развој.

Одељење за демографију републичког Завода за статистику забележило је да је, од пописа до пописа, од укупно 4.239 насеља у Србији стопа природног прираштаја у чак 73,3 одсто била негативна и да је у само пет одсто било више рођених него умрлих, а да у отприлике толико насеља није било ни умирања ни рађања. Уз два насеља која су 1991. била потпуно испражњења, без житеља је током једне деценије остало још седам.

Готово без изузетка ове немиле вести стижу из оних општина које се налазе на дну лествице развијености, у које ни роде, али ни капитал не залазе. Трбухом за крухом, за новцем и радним местима, једносмерном улицом, остављајући иза себе закатанчена дворишта и опустошене крајеве, народ се годинама креће ка метрополи и развијенијим крајевима, у којима има посла, лекара, школа, телефона и путева. И избегличке колоне ишле су истом путањом.

Тако је од 1971. до 2002. највише исељених из општине Црна Трава у којој се број становника смањио са 9.672 на 2.563, док је највећи прилив, изузимајући београдске општине, забележен на територији Новог Сада – број Новосађана се повећао за 45 одсто – са 206.821 на 299.294.– Велика је повезаност између неразвијености и миграционог салда: што је општина неразвијенија, то је пропорционално виша стопа миграционог салда и обрнуто. У више од стотину општина стопа демографског пражњења виша је од десет одсто – објашњава Јакопин.

И анализа образовне структуре неразвијеног подручја, додаје, говори о размерама проблема и о крајње лимитирајућим могућностима изласка из зачараног круга сиромаштва. На југу централне Србије 24 одсто становништва, или сваки четврти човек без основне је школе. На подручју Старог Раса 17,5 одсто људи је без икакве школске спреме, или са незавршеном основном школом, а само четири одсто житеља има више или високо образовање.

Ипак, економско-финансијски показатељи из 2005, по којима су регионални расколи и најизраженији, све објашњавају. Регионална диспропорција по броју предузећа је један према 83, по броју запослених један према 64, а најразвијенији округ остварује 222 пута већи приход и 239 пута већу добит од најнеразвијенијих.

У Новом Саду, ако изузмемо Београд као целину, послује највише – 5.892 предузећа а у Црној Трави најмање – седам регистрованих фирми. Уз Нови Сад, предњаче београдске општине Нови Београд и Стари град, а на зачељу су са Црном Травом Медвеђа и Босилеград. Београд бележи најбржи раст, а Пиротски округ највећи пад броја предузећа. У Топличком округу само су четири предузећа на 1000 становника.

Велике су разлике и унутар самих округа. Тако се у Јабланичком округу највећи број предузећа сконцентрисао у Лесковцу, који има 120 пута више фирми него црнотравска привреда.

Мада сви окрузи кубуре са падом запослености, он је по логици ствари најмањи у Београду, а највећи у Топличком округу. У Новом Саду, рецимо, радну књижицу има 79.497, а у Црној Трави једва 140 житеља. По броју запослених Нови Сад следе београдске општине Палилула и Стари град, а уз Црну Траву црно је и у Малом Црнићу и у Медвеђи. Београд и Јужнобачки округ, при том, запошљавају 37 одсто укупно запослених, док у Зајечарском и Топличком округу на 1000 људи ради само 63.

Јаз између развијених и неразвијених још је већи када се посматрају остварени приход и добит. Око две трећине прихода сконцентрисано је у Београду (45,2 одсто) и Јужнобачком округу, а највеће повећање у 2005. остварио је Подунавски округ захваљујући компанији "Ју-Ес стил". Зачеље листе резервисано је за Медвеђу и Ражањ са безначајним учешћем у укупном приходу привреде Србије. Нови Сад, Нови Београд и Стари град воде и на овој листи. По готово истоветној шеми распоређена је и добит српске привреде.