Уторак, 30.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Додик сведочи у одбрану Караџића

Додик сведочи у одбрану Караџића

ХАГ – Главни претрес у поступку против бившег председника Републике Српске Радована Караџића, наставља се у Хашком трибуналу сутра, а после прекида суђења почетком прошлог месеца, у суднице се враћају и генерал Ратко Младић и Горан Хаџић.

На суђењу Караџићу, за уторак је као сведок одбране најављен председник РС Милорад Додик.

У писму које му је упутио у априлу прошле године, Караџић је од Додика затражио да му „помогне да утврди да није није било удруженог злочиначког подухвата од 1991. до 1995. да се протера муслиманско становништво са подручја РС, како то тврди тужилаштво”.

Караџић сматра Додика „нарочито погодним сведоком јер је у ратној Скупштини био у опозицији и могао би да да исказ о томе шта је он сматрао циљевима Владе током рата”.

Додик је раније у трибуналу био сведок тужилаштва на суђењу некадашњем високом функционеру Аутономне регије Крајина (АРК) и вршиоцу дужности потпредседника Владе РС, Радиславу Брђанину.

Брђанин је проглашен кривим за прогоне и осуђен на 30 година затвора.

На овом суђењу, Додик у марту 2003. није сведочио добровољно, већ на основу обавезујућег налога суда, који је најпре био издат као поверљив. Караџић је оптужен је за геноцид у Сребреници, за прогоне несрпског становништа са подручја БиХ „на које су Срби полагали право”, за терор над цивилима током опсаде Сарајева и за узимање припадника УН за таоце.

Сутра ће на овом суђењу исказ наставити да даље бивши министар енергетике и бивши директор Електродистрибуције РС, Милорад Скоко, а након њега на клупи за сведоке ће се наћи Сонибој Шкиљевић, некадашњи заменик управника Казнено-поправног дома „Бутмир” на Кули, у сарајевској општини Илиџа.

Против Шкиљевића је пред Судом у БиХ вођен поступак због пропуста да спречи или казни починиоце злочина над несрпским затвореницима.

Он је 2010. био осуђен на осам година затвора, да би га 2011. Апелационо веће ослободило оптужби.

На листи сведока одбране налазе се још некадашњи председник Владе РС, Душан Козић, Љубислав Симић из Братунца и академик из Београда, Коста Чавошки.

Тужилаштво је затражило да се искључи исказ Чавошког, кога је Караџић позвао као сведока-вештака, а Претресно веће још није донело одлуку по том захтеву.

После паузе од пет недеља, у судницу се сутра враћа генерал Ратко Младић, кога оптужница терети за геноцид у Сребреници 1995, и у општинама Фоча, Кључ, Котор-Варош, Приједор, Сански Мост и Власеница, 1992. године, за прогоне, за терор над сарајевским цивилима током опсаде града и за узимање припадника УН за таоце.

Са извођењем доказа наставља тужилаштво, а као први наредни сведок најављен је француски истражитељ Жан-Рене Руез, који је за тужилаштво у Хагу предводио истрагу о догађајима на подручју Сребренице 1995.

Суђење бившем председнику Републике Српске Крајине (РСК), Горану Хаџићу, сутра се наставља после једномесечног прекида.

Хаџић је оптужен за прогоне и убиства, депортације и присилно премештање несрпског становништва са подручја источне Славоније од јуна 1991. до краја децембра 1993. године.

Доказни поступак наставља тужилаштво. У уторак ће бити одржана статусна конференција у жалбеном предмету пензионисаног генерала МУП Србије, Властимира Ђорђевића, који је у фебруару прошле године осуђен на 27 година затвора због злочина над албанским цивилима на Косову у првој половини 1999. године.

Одбрана је у жалбеном поднеску затражила да Ђорђевић буде ослобођен или да су ме ублажи казна, а тужилаштво тражи казну доживотног затвора. Жалбена расправа је заказана за 13. мај.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.