Скојевски поздрав сенима маршала

После двадесет седам година почасне гарде више нема на гробу Јосипа Броза Тита, али стотине поштовалаца епохе и лика маршала као и многобројни туристи и јуче су посетили Кућу цвећа.Први букет стигао  је у име удовице Јованке Броз која већ трећу године на овај дан пошаље само цвеће. Међу првим посетиоцима били су и унук Јошка Броз са сестром Златицом, ратни ветерани, делегације бораца и преживелих сабораца.
Долазак мотоциклиста у кожним црним панталонама и јакнама, разбили су стереотипну слику да меморијални дедињски комплекс обилазе само сведоци Титове епохе.Уобичајену слику сталних ходочасника на маршалов гроб употпунила је и неколицина младих Београђана која је одала пошту председнику, који је умро пре него што су се они родили. Један међу њима је за ову прилику обукао мајицу са Титовим ликом и елегантан сако. У руци црвене руже, на реверима значке са симболима радничке класе. Код књиге утисака срео је и  двадесетдвогодишњег Љубишу Тривановића. Осим црвених мајица, заједничка им је и идеологија.

– Титу одајем пошту сваког 4. маја, а у Кућу цвећа долазим и на Дан младости. Моја соба је музеј посвећен овој значајној личности. На полицама чувам његове бисте и фотографије, зидове красе тробојке са петокраком. Када дођем на ово место, добијем снагу и енергију. Не само да је лепо, већ ме и испуни дубљим смислом – каже саобраћајни техничар из Земуна који је култ Тита изградио захваљујући очевом "архивском материјалу". Истовремено се на истом месту задесила и група од 27 Словенаца. Углавном су се окупили старији туристи који име Јосипа Броза Тита везују и за део своје историје. Из неких других разлога, ово место обилазе, како каже Ђина Достанић, туристички водич, и многи други странци.

– Готово све госте из света доводимо у Кућу цвећа. Моја последња група са Кубе задржала се овде сат времена. Углавном обилазе Титов гроб, мало поразговарају о његовим делима и онда посећујемо Музеј – истакла је Ђина Достанић, која је својој групи одговарала на питања о Титу и Јованки Броз, њиховим гостима из иностранства и поклонима које су добијали. Старијима није било право што млад свет у већем броју не долази да ода пошту југословенском државнику.

– Не говори се довољно о његовим заслугама. Али, убрзо ће доћи време када ће, чак и они најмлађи, почети да се интересују за њега. Јер, нове генерације ће се питати како је некада земља могла бити велика, а сада је раскомадана, како се тада пристојно живело, а сада немамо за основне потребе. Верујем да ће Јосип Броз Тито поново задобити заслужено признање – објашњава седамдесетогодишњи Никола Вуковић.