Нико нема право на Ђинђића

Зорана Ђинђића данас својатају многе партије и лидери. Ово је позоришна представа и ја га не својатам. Ђинђић и његова визија су ми били само инспирација да направим позоришну представу која ће комуницирати са грађанима данас. Што се тиче политичких партија и права на власништво, мислим да нико после десет година нема право на Ђинђића. Сада је тема нешто друго: да ли неке од политичких партија или коалиција чине нешто што је у складу са његовом визијом и да ли онај ко то ради има право да се позове на њега. Данас би Зоран био задовољан, не да му се праве споменици, не да му се дају имена улица и тргова него да се оствари његова визија. Његова жртва има смисла само ако би се заиста десила модернизација друштва... каже глумац Бранислав Лечић најављујући свој нови ауторски пројекат „Опомена, десет година после Зорана Ђинђића”.

Овај мултимедијални спектакл који комбинује елементе позоришне представе и политичког перформанса премијерно ће бити изведен у уторак, 9. априла у београдском „Сава центру”, уз учешће 16 младих глумаца међу којима су: Искра Брајовић, Лазар Дубовац, Јанко Цекић, Владан Милић, Миљана Гавриловић, Андрија Даничић и многи други. Најближа одредница представе „Опомена...” била би сценска алегорија која ће обухватити низ субјективних утисака, слика, мисли, делова говора, видео-записа.

– Не желим да се Зоран етаблира као бивши политичар, већ као врло актуелан и данас. У фокусу Ђинђићеве визије био је грађанин и грађанско друштво. Хоћу да покажем идеје Ђинђићеве визије посебно када је говорио о реформи, јер је сматрао да свако од нас треба да се промени да би се цело друштво променило. А на томе нико не ради. Политички фактори искључиво раде на томе да добију број гласова и да реше нека питања која ће их одржати на власти. Идеја о реформи и трансформацији друштва је у другом плану, и то је оно што је Ђинђић као филозоф и политичар знао, схвативши шта све треба да се мења. Његов активизам био је усмерен на буђење свести грађана и на дизањењиховог менталног, емотивног и чулног нивоа до стадијума који значи да је могуће узети судбину у своје руке, а не обрнуто, да предамо своју судбину у руке политичких фактора који искључиво о томе одлучују, јер се тако зида полуауторитативни поредак у којем данас или сутра заиста може доћи до неке чврсте руке – каже Бранислав Лечић који ће, како каже, кроз представу покушати да постави нека од суштинских питања којима се и Ђинђић својом филозофском мишљу бавио, а тичу се: „комплетненаше егзистенција као друштва у свету у којем живимо”.

Бранислав Лечић у овом случају показао се и као вешт и успешан продуцент будући да је у овом кризним временима успео да затвори финансијску конструкцију представе.

– Министарство културе ми је одобрило девет и по милиона динара, што је био изазов и провокација јер сам хтео да тестирам садашњу власт. Да видим да ли је спремна да подржи овакав пројекат. Нико ме није преслишавао шта ће кроз представу да се каже. Они су одобрили новац верујући у ауторско дело које представљам. Представа кошта нешто више јер је урачунато и комплетно путовање по Србији, ту су и путни трошкови, рекламе, билборди. Да све буде на високом нивоу. Остали део новца ћу набавити од Ђинђићевих пријатеља који желе да помогну да ову представу изведемо пред великим бројем људи по градовима Србије: Нови Сад, Ниш, Суботица, Лесковац, Крагујевац... али и у мањим местима – објашњава наш саговорник.