Херојски до полуфинала Дејвис купа

Још од освајања Дејвис купа 2010, није виђена тако значајна и јуначки освојена победа наших тенисера као против САД у Бојсију. Резултат од 3:1 којим је Србија ушла у своје треће полуфинале пре планираног петог дуела, осим што је изнена-дио кладионичаре, не говори довољно о вредности и цени подвига.

Да ли је та цена била превисока, знаће се ускоро. Јер, заокружио га је Новак Ђоковић, упркос неугодној и болној повреди на почетку дуела са Семом Кверијем, већ у трећем гему. Стојећи на прстима обе ноге, пресавио је стопала у луку већем од 180 степени, затим довршио поен и тек тада пао на земљу и одмах потражио лекарску помоћ.

У тренутку који је застрашујуће подсетио на његову повреду у полуфиналном мечу Дејвис купа против Аргентине у Београду, нико од наших навијача није знао шта би више пожелео Ђоковићу. Да ли победу, или предају којом би се сачувао од теже повреде. Предаја не би значила пораз тима, јер је и Троицки имао добре изгледе да против Изнера уведе екипу у полуфинале, при резултату 2:2.

Ђоковић је, међутим, наставио и добио први сет са 7:5. Када је други изгубио у тај-брејку са 7:6, поново се отворило питање предаје, јер је све наводило на још два дуга сета. И гле чуда, уместо наставка мучења, добио их је готово максималним резултатом: 6:1 и 6:0! И повређен, играо је на крају оље и са више жара него у Индијан елсу и Мајамију.

– Ово је била моја одлука да играм, можда се остатак мог тима неће сложити, али ја сносим одговорност за своје одлуке – рекао је истински предводник српског тениског чуда одмах после меча, већ са сузама у очима. – Не знам каква је повреда, мислићу о томе сутра. Било је у најгорем тренутку. Није лако играти са неким ко је повређен, вероватно је и Квери размишљао да ли ћу се предати. И ја сам имао дилеме, али подршка је била велика. Покушао сам са јаким антиинфламаторним лековима да потискујем бол. Касније је и он повредио раме, што се осетило у трећем и четвртом сету. Нема ту претварања, ово је једино екипно такмичење, редак тренутак да играш за тим од 15 чланова и за толико навијача.

Пре но што је почела неописива радост на терену и трибинама у далеком Бојсију, покварена једино неизвесношћу око праве природе повреде, Ђоковић је прво отрчао да се поздрави са комплетним побеђеним тимом, најтрофејнијом екипом са 32 титуле у Дејвис купу, па са нашим навијачима, па да заврши професионане обавезе према америчкој и нашој телевизији.

Да није таквог Ђоковића, највероватније не би било ни дивовског подвига Ненада Зимоњића и Илије Бозољца дан раније, против браће Брајан, најбољег дубла у историји – 3:2. И Виктор Торицки је јуначки одиграо пет сетова са Кверијем и сигурно био спреман да се до последње лоптице бори са Изнером за коначну победу – подвиг целог овог изузетног тима.