Herojski do polufinala Dejvis kupa

Još od osvajanja Dejvis kupa 2010, nije viđena tako značajna i junački osvojena pobeda naših tenisera kao protiv SAD u Bojsiju. Rezultat od 3:1 kojim je Srbija ušla u svoje treće polufinale pre planiranog petog duela, osim što je iznena-dio kladioničare, ne govori dovoljno o vrednosti i ceni podviga.

Da li je ta cena bila previsoka, znaće se uskoro. Jer, zaokružio ga je Novak Đoković, uprkos neugodnoj i bolnoj povredi na početku duela sa Semom Kverijem, već u trećem gemu. Stojeći na prstima obe noge, presavio je stopala u luku većem od 180 stepeni, zatim dovršio poen i tek tada pao na zemlju i odmah potražio lekarsku pomoć.

U trenutku koji je zastrašujuće podsetio na njegovu povredu u polufinalnom meču Dejvis kupa protiv Argentine u Beogradu, niko od naših navijača nije znao šta bi više poželeo Đokoviću. Da li pobedu, ili predaju kojom bi se sačuvao od teže povrede. Predaja ne bi značila poraz tima, jer je i Troicki imao dobre izglede da protiv Iznera uvede ekipu u polufinale, pri rezultatu 2:2.

Đoković je, međutim, nastavio i dobio prvi set sa 7:5. Kada je drugi izgubio u taj-brejku sa 7:6, ponovo se otvorilo pitanje predaje, jer je sve navodilo na još dva duga seta. I gle čuda, umesto nastavka mučenja, dobio ih je gotovo maksimalnim rezultatom: 6:1 i 6:0! I povređen, igrao je na kraju olje i sa više žara nego u Indijan elsu i Majamiju.

– Ovo je bila moja odluka da igram, možda se ostatak mog tima neće složiti, ali ja snosim odgovornost za svoje odluke – rekao je istinski predvodnik srpskog teniskog čuda odmah posle meča, već sa suzama u očima. – Ne znam kakva je povreda, misliću o tome sutra. Bilo je u najgorem trenutku. Nije lako igrati sa nekim ko je povređen, verovatno je i Kveri razmišljao da li ću se predati. I ja sam imao dileme, ali podrška je bila velika. Pokušao sam sa jakim antiinflamatornim lekovima da potiskujem bol. Kasnije je i on povredio rame, što se osetilo u trećem i četvrtom setu. Nema tu pretvaranja, ovo je jedino ekipno takmičenje, redak trenutak da igraš za tim od 15 članova i za toliko navijača.

Pre no što je počela neopisiva radost na terenu i tribinama u dalekom Bojsiju, pokvarena jedino neizvesnošću oko prave prirode povrede, Đoković je prvo otrčao da se pozdravi sa kompletnim pobeđenim timom, najtrofejnijom ekipom sa 32 titule u Dejvis kupu, pa sa našim navijačima, pa da završi profesionane obaveze prema američkoj i našoj televiziji.

Da nije takvog Đokovića, najverovatnije ne bi bilo ni divovskog podviga Nenada Zimonjića i Ilije Bozoljca dan ranije, protiv braće Brajan, najboljeg dubla u istoriji – 3:2. I Viktor Toricki je junački odigrao pet setova sa Kverijem i sigurno bio spreman da se do poslednje loptice bori sa Iznerom za konačnu pobedu – podvig celog ovog izuzetnog tima.