Ко и како чува ред у болницама

Београђанин (85), који није желео да му се име објави у новинама, у посету болесној супрузи у једној болници Клиничког центра Србије (КЦС) стигао је у недељу нешто после 10 часова, али пошто није имао специјалну дозволу за посете ван уобичајеног времена, сестра му је наредила да напусти болничку собу. Позван је и радник обезбеђења, који је, после кратког и уљудног разговора, испратио посетиоца до излаза. Међутим, како је наш суграђанин, по сопственом признању, добро познавао клинику, ушао је поново у болницу кроз бочни улаз и опет дошао на одељење. Опет је позвано обезбеђење, а галама на ходнику призвала је и дежурног лекара, професора Медицинског факултета и помоћника директора те клинике. Епилог приче је тврдња старог господина да су га обезбеђење и лекар изнели из клинике, као и да је добио два ударца, док су актери друге стране за „Политику” изјавили да господина нико није ударио. Напротив, кажу, он је два пута шутнуо доктора. Одмах су позвали полицију, која је узела изјаве, али никога није привела.

Овај немили догађај био је повод да утврдимо како су организоване службе обезбеђења по београдским болницама. Док се у установама где ни мува не може да прође поред портира сви осећају безбедно, има болница где се лекари и сестре жале да им у амбуланту без позива улазе веома агресивне особе, да на одељењима стално нестају новчаници или гардероба, да су на улазу клиника обични портири или пензионисани полицајци који дремају...

– Месечно имамо између 600 и 700 интервенција, јер је болнички круг КЦС-а веома велики. Обезбеђујемо 54 објекта. Лекари и медицинско особље зову нас када их ометају при прегледу, вичу, прете... Значи, за сваку повреду реда у установи. Не може лекар у амбуланти Ургентног центра да прегледа тешко повређеног, ако му изнад главе стоји пет особа које су стигле у пратњи. У скорије време нисмо, на срећу, имали претње оружјем, али било је и тога. У Ургентном центру постоји стална патрола полиције која је задужена за цео круг КЦС-а – каже помоћник директора за одбрану и безбедност КЦС-а Саша Радовић.

По његовим речима, овлашћења радника обезбеђења јесу да могу да узврате силом, тек ако она буде употребљена против њих. Имају 120 запослених, распоређених у четири смене. Нема довољно камера, а видео-надзор постоји само у појединим клиникама.

– Настојимо да се стриктно поштује време за посете болесницима, које су од 13 до 14 часова, осим у случајевима када посетилац има одобрење начелника одељења или директора. Проблеми су спорадични и најчешће вербални и реше се мирним путем, док је употреба силе сведена на минимум – каже наш саговорник.

На улазним вратима већине болница налази се обавештење да су посете болесницима дозвољене најчешће од 14 до 15 часова, а с обзиром на то да многи раде до 17 часова, јасно је да је ову сатницу за посете тешко поштовати.

– Вероватно би било корисно променити то правило, међутим, не може се улазити у болничке собе усред јутра када су визите, када се изводе операције, даје терапија, када су на одељењу присутни студенти и специјализанти. Кроз КЦС дневно прође између 10.000 и 30.000 људи, које треба контролисати. Ни у једну државну институцију не може се ући тако што ћете „прескочити” портира – каже Зорица Марковић, шеф Канцеларије за медије КЦС-а.

У ГАК-у „Народни фронт” кажу да имају једно од најстрожих обезбеђења.

– У клиници мора да постоји добро обезбеђење, а то не могу да буду обични портири. Ми сами плаћамо њихову обуку и ватрогасни курс, али смо бар сигурни. Од користи су нам и пензионисани радници полиције. Строго је забрањена посета изван одређеног времена, али свако може оставити на улазу кесу са потрепштинама и то ће пацијенткињама бити уручено или ће оне саме, по позиву, сићи на портирницу. Било је инцидената, али они су малобројни. Свим лекарима и особљу кажем да морају да науче да разговарају са сваким – каже директор професор др Душан Станојевић.

Он је, каже, често на мети критика јер не дозвољава посете породиљама.

– Нека имамо критике, али зато немамо инфекције у дечјем боксу, које могу да буду фаталне. Забрањена је посета порођеним женама, којих на клиници у сваком тренутку има више од 100. Знам како је у свету и модерним клиникама, али ми смо сиромашна земља и у оваквом типу породилишта, какво је код нас, посете не дозвољавам. Уосталом, свака од породиља има мобилни телефон, а то је као да има и посету – каже др Станојевић.

И примаријус др Јасна Дараган-Савељић, директорка Болнице за лечење зависности у Драјзеровој улици, каже како је њихово обезбеђење специфично и да није могло да буде препуштено пензионисаним полицајцима.

– Од када сами на тендеру бирамо обезбеђење, ситуацију држимо под контролом. Већ четири-пет година је добро. Ови радници морају да буду спремни на акцију, да заштите запослене, али да не буду преки и да не премаше своја овлашћења – каже др Дараган Савељић.