Русија: раст привреде, пад демократије

Берлин – Немачка штампа је под лупу узела немачко-руске односе. Поздравља се отворена критика канцеларке Ангеле Меркел упућене председнику Русије током боравка у Немачкој, али се наглашава и да нису мање битни економски интереси Берлина у Русији, преноси Дојче веле.

„Фленсбургер тагесблат” примећају даје шеф Кремља у интервју за немачки јавни сервис АРД ипак показао унутрашњу узнемиреност због критика са Запада, због рација у невладиним организацијамакоје се финансирају из иностранства.

„Критика Запада повређеног председник је вербално ошамарила. На питање о недавним упадима у просторије немачких организација за заштиту људских права, Путин је одговарао имајући Америку у визиру. Говорио је о уобичајеној пракси и тиме почео да пореди јабуке и крушке. Јер закони, односно слова на папиру су једно, а агресивне акције руских власти против опозиције су нешто сасвим друго”, коментарише лист.

Истовремено, руска привреда расте, незапосленост је ниска, државни буџет избалансиран. Међутим, све те вредности не би требало да замагле чињеницу да демократски занос у Русији слаби. „Национализација великих концерна, бирократија, одлив капитала и корупција не само да нарушава пријатељске односе већ одвраћа и потенцијалне инвеститоре и партнере. Другим речима, није споран само однос власти према фондацијама и невладиним организацијама, има ту још тема о којима ће Меркел и Путин сигурно разговарати”, наводи „Лаузицер рундшау” из Котбуса.

Русија је земља-партнер овогодишњег Сајма индустрије у Хановеру. Немачко-руски привредни односи све су бољи, привредна размена достигла је рекорд. Оптерећују их једино политички проблеми.

„У немачко-руским односима преовладава мир, стагнација и тишина. Путин је фокусиран на неисцрпне природне ресурсе своје земље, на политичку моћ. Заинтересован је за капитал са Запада, не за лекције и опомене. Да ствар буде гора. Европу је озбиљно уздрмала економска криза, тако да Русији и не може да понуди ништа осим речи. У том смислу, Ангела Меркел је на разговор са руским председником отишла празних руку”, пише „Штраубингер тагсблат”.

„Немачка привреда може да извози аутомобиле, маштин и луксузну робу, а не слободни, демократски поредак. Поверење у реформски оријентисаног Путина је изгубљено”, каже„Фраје пресе”.

----------------------------------------------

Огољени протест

Хановер – Русија је позвала Немачку да казни групу девојака које су голих груди протестовале против Владимира Путина током његове посете трговинском сајму у Хановеру заједно са канцеларком Ангелом Меркел, јавља Ројтерс.

Три чланице групе за женска права Фемен, које су широм Европе протестовале против затварања припадница руске феминистичке панк групе „Пуси рајот”, скинуле су се називајући Путина „диктатором” пре него што су их склониле службе безбедности.

----------------------------------------------

Путин: Европска привреда је – ломљива

Према извештајима агенција

Берлин, Москва – „Светска и европска привреда је, на жалост, веома ломљива”, изјавио је у недељу увече руски председник Владимир Путин приликом отварања међународног сајма технологије у Хановеру, на коме је Русија земља партнер. Истовремено, Путин је истакао намеру да се ангажује на јачању руско-немачког привредног дијалога, нагласивши важност робне размене између двеју земаља.

Његов домаћин, немачка канцеларка Ангела Меркел сагласила се са оваквим ставом, али је истакла да међусобна сарадња „успева најбоље, ако постоји активно цивилно друштво”. „Суптилно политизовање” Путинове посете од Меркелове иницирано је жестоким критикама којима је гост обасут због недавног упада руских истражних органа у просторије две немачке невладине организације у Москви, фондације „Конрад Аденауер” и „Фридрих Еберт". Према писању немачких медија, један од шефова опозиционе партије Зелени, Клаудија Рот чак је Путина назвала – деспотом, и позвала на протесте против њега.

Одговарајући критичарима гост из Русије је изјавио да Москва није забринута због рада невладиних организација у својој земљи, већ због њиховог финансирања из иностранства. Шеф руске државе је сликовито истакао да је огромна сума од милијарду долара могла да буде потрошена за помоћ Кипру, чиме би се избегло черупање осиромашених депонената.

Немачка политика према Русији нашла се пред изазовом: са једне стране власти у Берлину не би хтеле да се одрекну стратешког партнерства са Москвом, од којег имају и те како велику корист, а са друге стране, приморане су на сагласност са западним савезницима у вези са критиком стања људских права у највећој држави на свету.

Да дилема није безазлена сведочи и констатација Путина да су економски показатељи у Русији изузетно добри, а ситуација у земљи – стабилна. По његовим речима, незапосленост је на нивоу 5,5 процената док државни дуг износи око 10 одсто. Резерве злата, наводи председник, толике су да „представљају одличну основу да би се земља осећала самоуверено”.

Путина су у Немачкој, осим критичара и политичара, дочекали: голе жене на демонстрацијама, црно вино на рођендану и не баш одушевљени медији, који у својим коментарима оцењују да је заправо једина добра вест његове посете то што привредни односи са Русијом – „бујају”.

Две земље годишње имају обим робне размене око 80 милијарди евра, с тенденцијом раста и зато би Русија и привредни савези са Запада радо видели укидање визног режима између земаља Европске уније и Русије, наводе немачки коментатори.

Медији се баве и Путиновим интервјуом немачкој телевизији АРД, у коме се руски председник представио – на махове чврсто, а затим веома срдачно, с осмехом, а онда веома озбиљно... и, при томе је, указују посматрачи, новинара Јерга Шененборна, коме је постављао контрапитања, доводио у незгодан положај.

Путин је у интервјуу деловао „нервозно као ђак”, коментарише „Тагесцајтунг”, наводећи да су „његова мимика и говор тела показали једног шефа државе, који се, изгледа, у својој кожи не осећа добро”.

Током посете Хановеру руски председник је, заједно с Меркеловом, положио венац на гробове жртава фашизма.