Заменик двојице патријараха

Вест да је патријарх Павле писмено овластио митрополита Јована да га замењује док је на лечењу у Бањи Ковиљачи у јавности је одмах родило сумње да ће се, можда, бирати нови поглавар СПЦ. Али, и пре него што се патријарх вратио редовним дужностима, митрополит загребачко-љубљански и целе Италије је објаснио: "Избор новог патријарха неће бити на овом сабору, а уколико би се о томе разговарало то би била ствар целог архијерејског сабора".
Владика Јован као најстарији митрополит по хиротонији (1982) у Светом синоду по Уставу СПЦ аутоматски замењује патријарха кад год је он привремено спречен да обавља своју дужност. То се већ догађало у два маха, крајем 2005. и уочи прошлогодишњег Васкршњег поста када је поглавар СПЦ био на лечењу на ВМА. Овај архијереј остао је упамћен у јавности, јер је као члан Светог синода водио Српску цркву годину и по дана, пошто је патријарх Герман после повратка са прославе 600. година Косовске битке 1989. године пао и поломио кук.

Митрополит загребачко-љубљански и целе Италије Јован (Павловић) родио се 22. октобра 1936. г. у славонском селу Мединцима, код Подравске Слатине. Дипломирао је на Богословском факултету у Београду 1963. године и у Немачкој је на постдипломским студијама проучавао евангелистичку и римокатоличку теологију, али и византологију. Био је професор богословије у Призрену и Крки. Замонашио се 18. марта 1967. године у манастиру Крка где је обављао и дужност ризничара. За викарног епископа лепавинског изабран је 21. маја 1977. године.

Када је 15. септембра 1991. године отпутовао службено у Словенију уместо дан касније, како је планирао, у Загреб се вратио тек на Светог Саву 1994. године. На злонамерне приче да је побегао митрополит каже да нису истина: "Коридор изнад Загреба је био блокиран, а Митрополија је била минирана 11. априла 1992. године чиме је био спречен мој долазак".

За митрополита Јована кажу да је пријатна особа којој је страна свака сујета, не очекује чак ни да му се целива рука, а новинарима има обичај и сам да кува кафу. Иако умерен у изјавама и ставовима владика Јован се често и није слагао са званичном црквеном политиком. Тако се 1993. године разишао око начина решавања македонског раскола, а није хтео да потпише ни саборско саопштење којим СПЦ осуђује крађу на локалним изборима 1996. године. Замерали су му да је у почетку подржавао Милошевића, а митрополит Јован је на то рекао: "Јесте, ја сам у Милошевићу тада видео нешто ново и охрабрујуће. Говорио сам да је он српски народ извео из подрума, али и оставио на улици".

Митрополит Јован је неколико пута имао сусрете са папом Јованом Павлом Другим и у Ватикану, али и током његове посете Хрватској. За разлику од многих владика отворено се залаже за долазак поглавара Римокатоличке цркве у Србију, а поготово на Космет: "Папа има право да посети своје вернике и да се упозна са стварном ситуацијом у Покрајини. Посета поглавара Католичке цркве имала би велико значење за светску јавност и била би допринос истини и праведним решењима."