Да ли је Београд постао „заробљеник” добијања датума

Готово да није било политичара из владајуће коалиције који се у обраћању јавности протеклих месеци није позивао на добијање датума за почетак преговора са Европском унијом у јуну подсећајући колико би то био значајан корак за Србију. Одавно је постало јасно да преговори са Приштином не би имали динамику коју су имали да постизање неког споразума у Бриселу није било орочено подношењем извештаја Кетрин Ештон и Европске комисије о напретку у дијалогу. Пред почетак дијалога бечки лист „Стандард” је писао да ће „поједине фазе које ће довести до коначног договора бити прецизно орочене, а Србија заузврат треба да добије датум за почетак преговора са ЕУ, док Косово може да рачуна на преговоре о Споразуму о стабилизацији и придруживању као на ’награду’”.

Резолуција Скупштине Србије од 13. јануара ове године која дефинише основне принципе за политичке разговоре на неки начин је везала дијалог са Приштином и европске интеграције. Тако се у једној тачки каже да „Република Србија приступа дијалогу са привременим институцијама самоуправе у Приштини свесна значаја које би постизање обострано прихватљивог решења за Косово и Метохију имало у контексту даље и убрзане интеграције читавог региона западног Балкана у Европску унију”.

Пре десетак дана из државног врха су стизале изјаве да влада мора да покушава све да добије датум за почетак преговора и да је спремна на „тешке компромисе”. Ових дана чини се да су тонови нешто другачији. Тако је после прекјучерашње седнице председништва Српске напредне странке лидер те партије Александар Вучић одговарајући на питање новинара када је дан „д” за добијање датума за почетак преговора, рекао да не мисли да је то кључно питање. И премијер каже да добијање датума за почетак преговора није најважније питање.

Према речима потпредседника Одбора за европске интеграције Ласла Варге чину добијања датума дат је претерани значај.

„Код нас је проблем што је све превише фаталистичко, све је било везано за датум. Проблем није у добијању датума, проблем је што ће читав процес да доживи застој. Да смо дошли у ситуацију да не добијемо датум, али да је у Бриселу донета одлука да се почне са анализом нашег законодавства, то би било можда вредније него датум. Јер то у суштини значи напредак у процесу”, објашњава Варга.

Проблем је, каже, у томе што сада нећемо напредовати него ћемо стајати. Он не верује да ће ЕУ одлуку о датуму или почетку скрининга донети пре децембарског самита чак и ако договор са Приштином буде постигнут.

„Ако посматрате процедуру ово значи губитак од најмање годину дана, а губитак једне године у финансијском смислу значи губитак две милијарде евра колико државе величине Србије које су чланице ЕУ добијају годишње као бесповратну помоћ”, истиче Варга. Он додаје да не стоје оцене које долазе из власти да због застоја у евроинтеграцијама не би било новца за исплату пензија и плата „као што излазак из тешке економске ситуације не иде тако брзо тако ни пропаст због недобијања датума сигурно није моментална”.

Од почетка је морало бити јасно да ће везивање преговора за неки конкретан догађај или датум представљати додатни камен око врата српској страни и српској преговарачкој позицији која није била сјајна, указује Ђорђе Вукадиновић, уредник часописа „Нова српска политичка мисао”. Према његовом мишљењу то је била стратешка грешка коју је власт направила и која је упоредива само са одустајањем од сопствене резолуције у Генералној скупштини УН што је под притиском урадила претходна власт. 

„Ово везивање је било суицидно. Онда тиме дајете батину у руке и инструмент за уцене другој страни и мамите их да вас притисну. Наше позиције нису сјајне, али смо их ми додатно драматично погоршали везивањем читаве приче за датум. Не ради се о томе да ћемо ми сачувати Косово ако кажемо не или обрнуто да ћемо га изгубити ако кажемо да. Политиком ’датум или смрт’, стварана је таква атмосфера од стране власти, највећег дела опозиције и већине медија којом смо ми буквално иницирали да нам се стално подиже лествица коју на крају ни наш евроентузијастички преговарачки тим није могао да прихвати”, оцењује Вукадиновић. 

Он каже да постоји више могућих мотива за такво понашање. У ову ситуацију се, сматра, упало или из наивности или под притиском или због неког датог обећања или пак из унутарполитичких калкулација.

„Не амнестирам Брисел и Приштину, али је наша власт у великој мери крива што смо суочени са празним и понижавајућим ултиматумом којим нам је тражено све ни за шта. Сада и неки разумнији гласови у ЕУ увиђају да је то била погрешна тактика, да би се могло догодити да им се Србија на неки начин откачи са евроудице и покуша да се окрене на другу страну”, сматра Вукадиновић и додаје да се плаши да нам из Брисела не поспу „мало шећерног праха преко ничега”.

--------------------------------------------------------

Љајић: Важнији је компромис за КиМ него датум

Потпредседник владе и лидер Социјалдемократске партије Србије Расим Љајић изјавио је јуче да одлуком да одбије принципе споразума са Приштином Београд није „ушао грлом у јагоде” и додао да шансе за договор постоје, иначе Влада Србије не би тако поступила.

Он је нагласио да одбијање потписивања споразума није никаква куповина времена, јер време одавно није наш савезник и да Београд тиме само повећава шансу да до договора дође. „Нама је важније да дође до компромисног и одрживог решења за Косово и Метохију него добијање датума (за почетак преговора о чланству)”, рекао је Љајић нагласивши да Србија није затворила врата Европској унији.