Најстарија библиотека за слепе на Балкану
Библиотека Савеза слепих и слабовидих Србије "Др Милан Будимир", у Јеврејској улици број 24, најстарија је и најопремљенија библиотека за слепе и слабовиде на Балкану и једина те врсте у нашој земљи. Као и свуда у свету ова установа омогућава слепим и слабовидим особама доступност светске и домаће литературе, научних и стручних књига, и тако олакшава њихово уклапање у друштвену заједницу.
Драгиша Дробњак, секретар Савеза слепих и слабовидих Србије истиче да се захваљујући дародавцима, појединцима и установама, стално увећава фонд, који тренутно броји више од 100 издања снимљених на дискове у МП3 формату, 4.000 на аудио касетама, више од 2.500 дела написаних Брајевим писмом.
– У нашу библиотеку учлањено је више од хиљаду корисника, углавном са територије Београда. Корисницима који живе у унутрашњости омогућено је наручивање издања која шаљемо путем поште, са доставом на кућну адресу. Цена годишње чланарине је симболична и износи 250 динара, а многи су ослобођени њеног плаћања попут студената и ученика – објашњава Дробњак.
Савез слепих и слабовидих Србије у складу са савременим технолошким развојем од октобра прошле године у сарадњи са Министраством за рад, запошљавање и социјалну политику започео је пројекат аудио библиотека. Слепи помоћу синтетског гласа и Интернета могу да чују звучне књиге, које се не добијају у писаном облику.
И мада се књижни фонд стално попуњава, према Дробњаковим речима, жеља је да се што више дела, која се налазе на касетама, дигитализује и тако постану још доступнија корисницима.
– Слепи су заинтересовани и за читање дневних новина и периодичне штампе. Међутим, због мешања текстова и графика, сајтови новина су делимично уређени за слепе који помоћу говорног програма могу да сазнају важне информције. То је у Немачкој чак регулисано и законом о спречавању дискриминације особа са инвалидитетом – истиче Дробњак.
У оквиру библиотеке постоји и студио за снимање књига за слепе ученике и студенте. Улогу наратора, који осим читања има здатак и да објасни фотографије, тренутно има Јован Чудомировић, који овде служи цивилни војни рок. Према његовим речима за књигу од 500 страна има око 20 сати материјала, а за пребацивање у говорну форму потребно је око три недеље.
Библиотека "Др Милан Будимир" има традицију дугу 90 година. Она се развила из школске библиотеке у Земуну, за војнике који су ослепели у Првом светском рату у Бизерти, у Тунису, коју је 1917. године почео да ствара Вељко Рамадановић, први српски тифлопедагог по коме данас школа носи име. Он је омогућио да се одштампа и први буквар за слепе ратнике "Моје прво радовање". После Другог светског рата, све до 1971. године, када је извршена децентрализација по републикама, постојала је Централна библиотека Савеза слепих Југославије. Садашње име добила је 1976. године по филологу и академику Др Милану Будимиру.Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
