Први корак за спас „Авала филма”

У републичкој Агенцији за приватизацију је одржан затворен састанак представника ове агенције и личности из света филма на коме се разговарало о решавању проблема „Авала филма”, познате филмске продуцентске куће која је већ неколико година у стечају, а сада и у банкроту, и чијој преосталој имовини прети продаја ради намиривања дуга од неколико милиона евра повериоцима евра. Састанку су присуствовали Владислав Цветковић, директор Агенције за приватизацију, Дејан Јокић, директор Центра за стечај Агенције за приватизацију, Иван Николић, руководилац стечајног поступка у „Авала филму”, Радослав Зеленовић, директор Југословенске кинотеке, Горан Марковић, редитељ и сценариста, Александар Аврамовић, саветник министра културе Братислава Петковића, Мирко Беоковић, генерални секретар Академије филмске уметности и науке, Дарко Бајић, председник Управног одбора Филмског центра Србије, Мирољуб Вучковић, в. д. директора ФЦ-а и Зоран Јанковић, председник Стручног савета ФЦ-а.

Како сазнајемо у агенцији, циљ је да се размене предлози и идеје стручњака о спасу за „Авалу”, да би се она очувала као културно добро Србије, али и да се види како да се нагомилани дугови повериоцима исплате, јер они то с правом очекују. Заправо, представници агенције су упознали филмаџије са тим шта предвиђа закон, да је он ригидан и да ту нема много врдања – новац за повериоце мора да се нађе, што значи да део имовине мора да се прода. Људи из агенције су желели да у директном контакту са другом страном, од „филмских радника”, чују шта они мисле о овом проблему.

Такође, говорили су и о томе какве је кораке агенција предузимала у „Авали” откада је уведен стечај, за шта и коме су све давали новац и слично. Формирана је нека врста неформалне групе, коју ће у наредном периоду водити Александар Аврамовић, саветник министра културе, и она ће бити под патронатом овог министарства. У наредном месецу биће честих састанака ове групе. Закључак је, кажу у агенцији, „да је ово само први корак у правом смеру и да се у наредном периоду морају интензивирати напори и државних институција и стручне јавности како би се нашло најбоље решење” за ову посрнулу фирму.  

Директор Југословенске кинотеке Радослав Зеленовић рекао је за наш лист да се нада да смо нешто научили из лоших приватизација, када смо остали без биоскопа у центру Београда, будући да је, према његовом мишљењу, кинематографија постала највећи губитник приватизације.

– Захвални смо људима из Агенције за приватизацију што су нас позвали да чују и наше мишљење. Зеленовић се залаже да се филмови снимљени до 1990. године национализују, као што су урадиле многе кинематографије у бившим социјалистичким земљама. У противном, додаје, „онај ко купи права моћи ће да тражи негативе да прави од њих шта хоће да би вратио новац који је уложио”.

Редитељ Дарко Бајић каже да је састанак био конструктиван и у погледу проналажења трајног решења за „Авала филм” као основе техничке базе српске кинематографије. „Тиме би био решен деценијски проблем, а решење треба да одговара и Филмском центру Србије, Министарству културе и повериоцима, односно ’Авала филму’. Најважније је да чујемо све предлоге и да се тада нађе решење”, каже Бајић.

Александар Аврамовић, саветник министра културе и информисања, изјавио је за наш лист да ће, у року од 30 дана, бити изнети конкретни предлози. Ово је, како је додао Аврамовић, први пут да је целовито размотрен суштински проблем у вези са судбином „Авала филма”, што је прави начин да се реши тренутна ситуација.

Р. Џ–М. С.