Како је Чавес постао птица

Ако Николас Мадуро постане председник Венецуеле у недељу на председничким изборима, то ће свакако бити захваљујући птичици која му је слетела на сламнати шешир. Некадашњи возач аутобуса, потом синдикалиста, министар спољних послова и изабраник преминулог команданта Уга Чавеса, надмеће се са Енрикеом Каприлесом (40), главним кандидатом опозиције, буквално уз цвркутави звиждук – Чавеса. 

Ова изборна трка по својој живописности превазилази досадашње колоритне кампање које одликују латиноамеричке политичке мегдане, иако се одржава у сенци жалости због смрти Уга Чавеса.

Поборници Чавесовог социјализма 21. века труде се да одрже власт и да надокнаде губитак лидера, који је годинама својом харизмом успевао да анимира Венецуеланце па и цео свет. Мадуро, чија председничка кампања под слоганом „Чавес”, тврди да му је „покојни вођа слетео на гранчицу изнад главе, у облику птичице и – благосиљао га још једном”.

Отада на митинзима пред морем људи обучених у црвене боје револуције често увесељава народ својим звиждукањем. Тврди да из њега пева сам Чавес, који је у октобру прошле године глатко победио противкандидата Каприлеса са десетак процената предности.

Каприлес пак не допушта да га оптужују да је буржујски издајник, или лутка на концу којом диригује Вашингтон, обећавајући да ће увести ред у државу, смањити алармантну стопу криминала и подстаћи тржишну привреду. Свом противнику поручује да неуспешно имитира Чавеса што изгледа мисле и неки социјалисти из досадашњег јединственог чавистичког фронта.

Иако се такмиче у шаљивој домишљатости – премда смишљају како да један другог унизе у очима народа, па је Мадуро чак приговорио Каприлесу да је вероватно „геј”, чим још није ожењен – у игри је на овим изборима знатно већи улог.

Као земља са једним од највећих још неискоришћених налазишта нафте на свету, Венецуела је интересантна и Вашингтону и Москви и Пекингу. На страну то што опстанак социјализма и левичарских влада на латиноамеричком континенту у великој мери зависи од тога да ли ће нови председник наставити да шаље хиљаде барела по повлашћеним ценама. Куба, Еквадор, Никарагва, Боливија, Аргентина, сви навијају за „Чавесовог сина”, како себе назива Мадуро.

Вашингтон, Брисел и многи други више би волели прекид „чавизма” и слободнији улазак нафтних мултинационалних компанија на богата поља Венецуеле. Каприлес је њихов природни фаворит, а њима се придружују и „домаћи издајници” незадовољни застојем у извлачењу нафте због застареле технологије, избацивања стручњака и запошљавања чависта.

Већина анкета говори да је предност Мадура још увек недостижна, али знатно мања него што је била у првим данима жалости после петог марта када је од последица малигног тумора преминуо Чавес. За исход избора могла би бити пресудна подршка опозиционом Каприлесу коју су у последњи час дали аутори најпопуларнијих венецуеланских ТВ сапуница.

Левичар, сценариста и режисер, Леонардо Падрон изјаснио се против Мадура у есеју у дневнику „Насионал” јер је „народ исцрпљен сталним антагонизмом, агресијом, поларизацијом...” Апелује да се гласа за Каприлеса ради помирења, плурализма и добробити, „сада када је велики шоумен отишао”. За Чавеса каже да је 14 година „креирао говоре љубави ослањајући се на граматику мржње”.

Њему се са новом ТВ новелом придружио још један популарни аутор овог латиноамеричког жанра који је освојио свет. У бескрајним наставцима Норе, види се незграпни наследник (Николас Мадуро) који проћердава богатство свога оца (Уга Чавеса) и наилази на млађаног противника елегантног младића који се удвара главној јунакињи (Венецуели).

Каприлес иначе јавно тврди да није геј већ да је око њега толико много лепих жена да просто не зна коју да изабере. А Мадуро, притиснут са свих страна у одсудним тренуцима пред изборе, решио је да престане да звиждуће, јер су му тако саветовали чависти из изборног штаба. Довољно је што га окружују билборди на којима пише: „Кунем ти се команданте Чавес, гласам за Мадура”. И што птичица краси његов шешир који му је поклонио пријатељ из Никарагве. Као у ТВ сапуници.