Поштеда за Пентагон

Од нашег сталног дописника

Вашингтон – Иако је свако политичко надвлачење око буџета у Вашингтону редован годишњи ритуал (који овога пута касни око два месеца), то је истовремено и идеолошка борба за дефинисање карактера америчке федералне државе у којој су две партије углавном биле сагласне око једног: да је трошковник Пентагона „света крава” коју не треба много узнемиравати.

„Секвестер” који ће, ако се у међувремену не постигне другачији договор, на снази остати до краја ове фискалне године (30. септембар), војној каси је додуше закинуо 41 милијарду долара, али многи очекују да ће буџетски договор за фискалну 2014. која почиње 1. октобра то скинути с дневног реда. А Пентагон је поштеђен и у Обамином буџетском предлогу који позива на умерену штедњу: његови издаци ће у години када ће бити окончано америчко повлачење из Авганистана бити за само један одсто мањи од постојећих.

Како је изнео државни секретар за одбрану Чак Хејгел, војска ће у идућој години имати на располагању 526,6 милијарди. То је, наравно, и даље апсолутни светски рекорд, пошто војни трошкови САД остају већи него следећих 10 земаља са највећим издацима за одбрану узети заједно – Кине, Русије, Велике Британије, Француске, Јапана, Индије, Судијске Арабије, Немачке, Италије и Јужне Кореје. При чему су само две земље са ове листе потенцијални амерички непријатељи: Кина и Русија. Тренутно су амерички војни издаци 38 одсто укупних светских.

То се оправдава ставом да су САД једина глобална суперсила и да њени потенцијали и одговорности морају да буду примерени њеним глобалним обавезама. Да ли међутим у оваквој сразмери, питање је за дебату.

Пренадувани буџет Пентагона је наиме и резултат чињенице да је војноиндустријски комплекс дубоко испреплетан са економијом и политичким системом, због чега његов карактер не може битно да се промени – осим да ови трошкови расту. Оружане снаге су наиме велики потрошач и њихови издаци су нечији приходи који одржавају на стотине хиљада радних места. Против одустајања од неког пројекта, ма колико било очигледно да је прескуп и да није неопходан то увек погађа један број конгресмена у чијој је држави или изборној јединици лиферант тог оружја – почиње интензивно лобирање и од његовог укидања се по правилу одустаје.

Према Обамином плану, Пентагон би у идућих 10 година ипак морао да уштеди 150 милијарди долара. „Садашње фискалне реалности захтевају да донесемо тешке одлуке које су досад биле одлагане”, рекао је тим поводом министар Хејгел. Које су то одлуке?

Једна од мера штедње коју ће свакако бити најлакше спровести јесте смањивање броја цивила запослених у Пентагону за пет до шест одсто. Сада их је укупно 800.000, а без посла би требало да остане њих око 50.000.

Много теже ће ићи са неким пројектима модернизације војне опреме. Тако је већ одлучено да се задржава контроверзан и један од најскупљих у историји, програм увођења у састав ратне авијације авиона Ф-35. Такође, остаје план да се флоти придода још један носач авиона.

Оно што ће ићи најтеже са становишта политике јесте затварање база на домаћем терену. Упркос томе што су неке сасвим непотребне, од њих по правилу зависи локална економија, а конгресмени су у таквим случајевима веома солидарни, јер сваком већ сутра у сличној ситуацији може затребати подршка колега. Због тога ће се и овога пута тај проблем решавати на начин који свугде гарантује да неће бити решен: оснивањем специјалне комисије.

Пројекција трошкова за 2014. узима у обзир да ће до њеног краја бити окончано извлачење трупа и опреме из Авганистана, што је иначе логистичка ноћна мора. Али се зато предвиђа јачање ратних потенцијала на Далеком истоку, где ирационално понашање Северне Кореје угрожава кључне америчке савезнике у том делу света, Јужну Кореју и Јапан.

То је разлог за ново одлагање одлуке о смањивању бројног стања професионалних војника међу маринцима и у копненој војсци.

Најзад, спасоносна формула да се уштеди која милијарда јесте ограничавање повећања плата у Пентагону на један одсто, што би буџет растеретило за 19 милијарди. Дакле, све промене су такве да се у суштини ништа не промени.