Петак, 12.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Преживели као без душе

Преживели као без душе
Заселак Доња Превала остао готово пуст (Фото З. Кршљанин)

– Не могу никога да кривим. Немам ружне речи ни за кога. Чика Љубиши се нешто страшно десило, чим је побио толике људе. Срела сам његове ћерке јуче, Славицу и Зорицу, чувале су ме кад сам била мала. Одрасла сам са њима. Оне су јако лоше. Много су потресене и чини се као да носе кривицу у себи. У истој смо муци – каже за „Политику” Мирјана Вукашиновић, ћерка убијене Драгане Стекић.

У кући у којој је Љубиша Богдановић убио њену мајку, скупили су се јуче родбина и пријатељи. Трудећи се да буде прибрана, Мирјана Вукашиновић је у црнини дочекивала госте. Она је удата и живи са породицом у Младеновцу. 

На питање да ли је тачно да је Богдановић био насилан према жени Јаворки и бесан на сина због љубавне везе, Вукашиновићева каже да уопште не верује да је то тачно:

– Ми смо рођаци по деди. Чика Љубиша је увек био ту када год нешто затреба, чак је баба Даницу возио у Хитну помоћ када јој је било лоше и доносио јој лекове. Стално је помагао на имању, не само нама већ свима. Били смо као једна породица, не знам како се ово десило – каже Мирјана Вукашиновић.

Она додаје да су јој брат Александар и отац срећом остали живи, као и стриц који је живео у кући поред убијене бака Данице. Александар (30) је спавао у соби са доње стране куће у  приземљу.

– Покојна мајка Даница је тог кобног јутра испратила оца на посао само пет минута пре него што је чика Љубиша дошао на врата и пуцао у њу. Тата га није срео на улици, јер је ишао доњом страном ка аутобуској станици, а чика Љубиша је највероватније дошао улицом одозго. Тата је чуо један пуцањ, али је помислио да неко петардама тера лисицу или јастреба, јер тако штите животиње овде – присећа се Вукашиновићева.

Док удише дубоко, наша саговорница показује трошан кућерак у којој је становала убијена бака Даница и поред ње недовршену кућу у којој живи стриц Радослав. Она објашњава да је Богдановић прво убио њену баку, али да није улазио у стричеву кућу.

– Мајку је убио сa врата која му је она отворила. Бабу је убио у кући, она није никада излазила напоље. Стриц  је тог јутра, не слутећи да се нешто десило, само прошао поред бабиних врата и кренуо на посао. Зауставила га је полиција – објашњава Вукашиновићева.

Она каже да би свако отворио врата Љубиши Богдановићу, јер је његова кућа била „за пример” осталима.

Још недовршена кућа Стекића, у којој је на прагу убијена Драгана, последња је у низу кућа у Улици Стублине, која је била на мети Љубише Богдановића.

У доњем делу засеока Превала у Великој Иванчи, надомак Младеновца, јуче је било сабласно тихо. Иако, на први поглед пејзаж по лепоти подсећа на швајцарско село, силаском дубље у блатњаву улицу, та слика постаје потпуно другачија. Дуж Улице Стублине налазе се скромне куће настрадалих. Већ из дворишта је видно да је реч о врло сиромашним породицама. Већина кућа сада је празна.

У двориштима настрадалих непријатну тишину прекидао је тек понеки јаук. Рођаци преживелих су спремали сахране. По двоје из сваке породице јуче су били у Београду да идентификују тела убијених и донесу гардеробу за најближе.

Породица Љубише Богдановића, као и Деспотовића и Мијаиловића одбиле су разговор са новинарима.

– Не можемо више, свашта се пише, јетко су говорили.

Богдановићи су јуче дочекивали тела покојног сина Бранка и баке Добриле. Они су, како смо сазнали од комшија, захтевали да тела покојних преноће у кући како би их по обичајима „испратили”.

---------------------------------------------------

Остаће празна кућа Јешићевих

У дворишту породице Јешић окупила се родбина. У овој кући, трошној и сиромашној, убијени су једини њени станари – мајка и син, Љубина и Милош.

– Милош је у Љубишу гледао као у Бога. Замислите његов ужас када је видео да Љубиша пуца у њега. Борио се са њим, нашли су га мртвог у дворишту. Био је јединац, као и ја – каже за наш лист Цица, сестра од ујака убијеног Милоша Јешића, док јој сузе лију низ образе.

– Не знам шта се то њему десило па да побије све ове људе. Како бар то дете не остави живо. Све је побио и оставио је празне куће – кроз јецај говори Милена Борисевић, рођака Јешићевих која живи у Аустрији. 

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.