Велики сам радник иако повремено осећам страх

Поводом концерта Бијонсе у Београду, којим ће у понедељак у Комбанк арени почети светску турнеју, објављујемо делове из интервјуа који је популарна певачица дала за наш лист у мају 2006, на Канском филмском фестивалу, када је промовисала мјузикл „Девојке из снова”.

Она је једна од најпопуларнијих певачица, прославила се као оснивач и главни вокал групе „Dastiny’s Child”, по најпродаванијим албумима и сингловима, сјајним концертима широм света, по томе што је у љубави са прослављеним америчким репером Џеј Зијем, што је заштитно лице многих брендова... Коначно и по томе што је постала глумица.

Бијонсе Ноулс (4. септембар 1981.) публика широм света гледала је као глумицу у римејку „Пинк Пантер”, и уз Џејмија Фокса, Едија Марфија и Денија Гловера, у холивудском мјузиклу оскаровца Била Кондона „Девојке из снова” (према истоименом дуговечном бродвејском хиту Мајкла Бенета). У њему је Бијонсе тумачила лик харизматичне певачице Дине и то уверљиво и добро.

У ексклузивном интервјуу за „Политику”, на који је стигла дотерана, насмејана и лепо расположена, стално је имала у виду и своје узоре – Дејану Рос, Барбру Стрејсенд и Шер.

После рада на филму „Пинк Пантер”, да ли је било лакше у„Девојкама из снова”?

Ни најмање. Било је теже, сложеније. У „Пинк Пантеру” се појављујем више као певачица без неког озбиљнијег глумачког задатка, а у „Девојкама из снова” имам велику и захтевну, носећу улогу. Велики посао који је било потребно професионално обавити. Међутим, допао ми се изазов, то што сам морала да се темељно припремам и да вежбам свакодневно, два месеца пре почетка снимања. Сваки дан сам обавезно плакала барем један сат што из жеље да лик Дине учиним дубљим и вернијим, што од умора. Како је овај филм рађен према познатом бродвејском хиту, било је потребно да се све направи уверљиво, чак и сцене пољубаца са Џејмијем Фоксом...

Били су стварни?

Онолико колико је било потребно да буду глумачки уверљиви.

Ко вас је на снимању више засмејавао Џејми Фокс или Еди Марфи?

Еди Марфи је много повученији у себе него што то било ко може да поверује, док је Џејми Фокс неуморан забављач и комичар. Велико искуство је и сарадња са очинском фигуром Денија Гловера...

У сваком случају, другачије од ваших сценских наступа, од снимања спотова за које је глума такође потребна?

Кореограф филма је желео да у сценским кретњама током снимања негде у основи останем Бијонсе, али да стално имам у виду да је лик који глумим звезда сцена осамдесетих година. А ја сам рођена тек 81. године! Што се певања тиче, за мене је било исто, само што у филму певам мало мекше песме. Играчке тачке су другачије од оних у мојим живим наступима на сцени, због чега су ми у студију у почетку стално понављали да не „врцкам” и не скакућем, што иначе радим. Међутим, перформанс је за мене природна ствар, јер сам извођач и припремам се за изведбу песми на исти начин. Оно што је за мене било ново и другачије јесу припреме дијалога, начин на који се односим према камери када изговарам своје дијалошке линије. То је било ново, захтевно и теже.

Годинама попут Дине у филму „Девојке из снова” и ви сте певали у женском трију са другарицама из детињства – Кели Роуланд и Мишел Вилијамс. Да ли вам је жао што сте прекинуле сарадњу?

Кели, Мишел и ја смо одлучиле да више не радимо заједно ниједан албум као група „Destiny’s Child”. Помагаћемо једна другој у соло албумима и остати и даље најбоље другарице. Видите, ми смо одрасле заједно, делиле собе и ципеле. Моја мајка је и њихова мајка, а њихове фамилије су и моја фамилија. То је све део наших живота и то се не да тако лако прекинути. Наше пријатељство је за наше животе важно. Одлучиле смо да више не радимо заједно, али не зато што нисмо биле успешне или што се више не подносимо или не волимо, већ зато што смо сада одрасле и што је време да идемо даље.

Да ли се сав ваш садашњи успех и отварање нових перспектива може приписати песми „CrazyinLove”?

Може, и те како! Та песма је продала цео мој први соло албум „Dangerously in Love”, и учинила да потврдим себе. Учинила ме је снажнијом и спремном на изазове каква је и глума. Када сам почињала каријеру имала сам само 15 година, све се догађало постепено, што је и најбоље. Корак по корак, па још већи и сигурнији корак, а сада ево ме каква сам!

Је ли успех тешко одржати, је ли тешко свакодневно се носити са славом?

Сигурно да јесте, понекад чак и веома стресно, а било је још теже када сам имала 18 година и када сам осећала и велики страх од свега што ми је овај посао могао донети. Међутим, увек сам имала подршку породице. Моји најближи сарадници су мој отац и моја мајка, моје другарице... Рад је оно што и успех и славу чини утемељенијим и стварнијим, а ја сам велики радник иако и даље повремено осећам страх. Срећом, још у мом животу и каријери има више добрих и лепих ствари него ружних и непријатних.