Најлепше од свих зна да грли дете

Књига „Бродорама” Гордане Роглић Стијачић већ насловом упућује на посебан доживљај при којем се посматра слика предела двеју река у историјском трајању и кроз митска збивања и легенде. У језичким чаролијама, реч грчког порекла панорама (pan – све; orama – поглед), која се односи на широк видик, поприма занимљиво песничко значење. Зато кованице стварају нови поетски круг, па су, поред насловне, ту још и: Воћкарама, Тајнорама, Заљубљенорама, Тисорама... Лепо би било да неке од тих нових речи заживе и „ускоче” у речник малишана.

Прича о симболу Београда, малом врапцу Џивџану, као и она о Џину који је попио цело Панонско море, наликује легендама које настају у народном виђењу и тумачењу различитих појава. Тиса и њено цветање сведоци су кратке и очаравајуће љубави у природи.

„Београдски загрљај”, најкраћа прича, лирски је запис и уводи у следеће пиче: „Загрљај“ и „Тајна и загрљај”. Оно што је најважније, чин загрљаја у овим причама и песмама је синоним пријатељства, блискости и љубави. Доминантни мотив изражава се загрљајем, као снажном тактилном сензацијом и природна је потреба деце и одраслих. Са овим причама лепо се слаже песма „Загрљај”, која се може доживети као химна о загрљајима, као што се то и види из стихова: „У месташцу сваком округле планете, најлепше од свих зна да грли дете.”

Чика Јова Змај и Мика Алас, песник и научник, представљени су у кратким и причама као познати и омиљени ствараоци, свако у својој области. Особеност тог представљања је утисак непосредности, посебно када се песник и лекар обраћа својим читаоцима.

Места за мотив љубави има и у причи „Воћкорама”, где се реч љубав твори путем изведенице завоћкати се, а њом се још може изразити двострука љубав, према девојкама које носе имена воћака, али и према самом воћу. Али, ствара се тако нонсенсна ситуација која се огледа у томе да девојке не воле своја имена: Малина, Вишња, Марела, Јагода, Дуња.

Лепоту ових прича, које су разноврсне и занимљиве, чини буђење племенитих осећања и потреба да се човек, малени и онај одрасли, стално враћа природи. Већина садржи кратке дијалоге којима се стилски освежава прозно приповедање.

Сваку причу прати једна или више песама састављених најчешће од катрена, али има понегде и дистиха и дужих строфа, са римом прикладном за стиховање намењено деци. Риме су углавном паралелне, али има и оних укрштених, понегде и комбинованих. Песме су зато мелодичне, веселог су и полетног ритма, како то деца воле, па их лако могу и учити напамет.

У књизи „Бродорама” постоје и кратке, занимљиве препоруке деци, као што је она да се направи папирни бродић, или да се нацрта београдски врабац како скакуће, или да се нацрта слатка брката сомећа породица из Дунава.