Грбови Београда – симболи идентитета

Орлови, храстови венци, куле мотриље, грифони, ратници у оклопима, вепар прободен стрелом... неки су од мотива који красе грбове београдских општина. Свако од тих хералдичких обележја изгледа другачије баш зато што прича другачију причу, причу о историји тих насеља, народу тог поднебља, њиховој култури... Ови симболи огледало су њихове садашњости, прошлости и будућности, а сви они представљени су на поставци „Грбови Београда и београдских општина” отвореној у Историјском архиву Београда. Аутор ове изложбе је млади историчар Марко Перић.

– Посетиоци овде могу видети како се грб града Београда развијао од 15. века и времена деспота Стефана све до данашњег дана. Представљени су и грбови свих 17 градских општина и посматрачи могу да гледајући њих прате историјску нит јер грб се током историје мењао и прилагођавао – истиче Перић.

Он објашњава и да је првобитни грб Београда сачуван данас као грб општине Стари град, чија је територија иначе и била простор који је заузимао некадашњи Београд. Тренутни грб усвојен је 1931. године на уметничком конкурсу, а прилагођен деведесетих када су му додати и средња и велика верзија и застава.

– Основни грб је заједничко обележје грађана, средњи грб користе градске институције, а велики највиши органи власти који представљају цео град, попут градоначелника и градске скупштине – објашњава историчар Перић.

На изложби се може видети како се грб града Београда развијао од 15. века до данашњег дана (Фото Беоинфо)

Најважнији извор у припреми изложбе отворене у Историјском архиву био је легат Драгомира Ацовића, оснивача и дугогодишњег председника Српског хералдичког друштва „Бели орао”. Овом темом он се бави већ 60 година.

– Питање грба је основно питање идентитета. Када говорите о грбу, говорите о препознавању онога ко је власник, онога кога грб представља, и његове личности. Београдско трагање за сопственим хералдичким идентитетом трајало је изузетно дуго и онда је коначно 1931. године усвојен грб. Када је 1992. године град дошао до сазнања да са грбом нешто не функционише, оформљена је комисија која је требало да званичну верзију грба прилагоди ономе што је било историјско, традиционално и локалпатриотско достигнуће. Упоредо са тим почео је и процес идентификације градских општина – рекао је Ацовић.

Са грбова се читају поруке о идентитету, о друштвеним приликама, историјским вредностима, рекао је и градоначелник Зоран Радојичић.

– На великом грбу Београда имамо реку и тврђаву које симболизују нашу престоницу, двоглавог орла који симболизује Српство, као и ордене победника у Првом и Другом светском рату. Сви ти симболи говоре да смо храбар и слободарски град који је знао да извојује победу – подсетио је градоначелник и додао је свако ко дубоко у себи препознаје те симболе прави Београђани, без обзира на то одакле је дошао.

Директор Историјског архива Београда Драган Гачић рекао је да је ова изложба једина ове сезоне јер су се претходних месеци реконструисали депои. Урађена је комплетна обнова грејања, осветљења и противпожарног система.