Сведочанство о животу Саве Шумановића

Издавачка кућа „Квазар” објавила је прво интегрално издање аутобиографских текстова Саве Шумановића, које на једном месту окупља његову аутобиографију, есеје, писма и драгоцену архивску грађу, од којих је велики део деценијама био тешко доступан или расут по периодици и публикацијама.

Објављивањем ове књиге „Квазар” наставља едицију посвећену аутентичним историјским сведочанствима, након успешног издања комплетне аутобиографије Уроша Предића.

Сава Шумановић није оставио само неке од најзначајнијих слика српске уметности, већ и потресно сведочанство о свом животу.

Ова књига први пут као целовито издање доноси његове аутобиографске записе, есеје, интимну преписку, али и сведочење мајке Персиде о његовој смрти, откривајући уметника далеко сложенијег од представе коју је о њему створила историја уметности.

У аутобиографији, написаној 1939, Шумановић пише о страховима, нервним кризама, осећају угрожености и сопственом „лудилу”, покушавајући да разуме и себе и свет који га окружује. У исто време, он у њој даје и поглед на свој живот и уметност коју ствара, док се у есејима дотиче стваралаштва омиљених уметника.

Поред тих записа, као специјални додатак, објављују се његова писма Растку Петровићу, исповести испуњене дивљењем, нежношћу, али и огромним огорчењем и бесом. У њима се открива однос који је истовремено био интелектуално савезништво, дубока емоционална везаност и мучан сукоб.

Ово није само књига о сликарству. Пред читаоцем се појављује узнемирен, страствен и рањив човек, једна од најтрагичнијих личности српске културе, чији су живот и уметност били нераздвојиви. Шумановићеви записи и писма зато данас делују неочекивано савремено. Они су искрено сведочење из прве руке о генијалности, крхкости и потреби за блискошћу.