Петак, 05.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

У одељењу до 43 ђака

У одељењу до 43 ђака

Иако је Унија синдиката просветних радника Србије (УСПРС) пре неколико дана предложила просветним властима да се због мањка ђака смањи број ученика у одељењу са 30 на 25 и тако спречи затварање одељења и стварање технолошких вишкова, до сада није било реакције ни из Министарства просвете нити Скупштине Србије.

Овај став је ујединио и синдикате, иза њега је стао и Национални просветни савет (НПС), као и сви учитељи и наставници, објашњавајући да је то светска норма и да је квалитетнији рад у одељењу са мање ђака.

– Тренутно у основним и средњим школама у Србији има 855.103 ученика, распоређених у 40.554 одељења, што је 21,09 ученика по одељењу. Међутим, ви имате 500 школа са више од 1.500 ђака, школе са више од 40 ђака у одељењу на траженим занимањима, али и школа са једним ђаком, тако да овај број не приказује право стање ствари – каже за наш лист Драган Матијевић, председник УСПРС-а, подсећајући да је овај предлог послат министру Обрадовићу, као и скупштинском Одбору за образовање.

Он истиче да само 15 одсто школа има 25 ученика у одељењу и да је идеја да од септембра ово буде стандард бар за прве разреде основне и средње школе. По његовим речима, управо ова два разреда су најпроблематичнија, јер се приликом уписа у атрактивне школе свашта ради, па имамо одељења и са по 43 ђака…

Према анализи овог синдиката, на профилима здравства и социјалне заштите, економије, права и администрације, трговине, угоститељства и туризма, хемије, металургије и графичарства и у гимназијама, уписује се знатно већи број ученика од дозвољеног по закону.

Драган Матијевић наводи пример Гимназије у Чачку, у којој ради, а која у 10 одељења има по 30 ђака и у којој је сада намера да угасе два одељења, уместо да се ђаци распореде према плану УСПРС-а и да се не праве технолошки вишкови.

Петар Анокић, председник УО Савеза учитеља Србије, каже да ово удружење нема прецизне податке, јер у Србији има око 100 школа са мање од 10 ученика, па је тешко израчунати просек. У београдској Основној школи „Стари град”, у којој ради, просек у одељењу је 19 ђака, што је, како каже, последица „беле куге” у овој општини, која се осећа већ неколико година уназад.

А према подацима Форума средњих стручних школа, популарне школе у Београду, попут економских и медицинских, имају по 36 ђака у одељењу, негде и 38, док машинске, грађевинске, текстилне – од 15 до 26. Милорад Антић, председник форума и наставник у Школи за негу лепоте, каже да у првом разреду имају одељења од 26 и 29 ђака, а у трећој години 19.

– Свакако је наставнику боље и ефикасније да ради са мањим одељењем, јер када имамо мање ученика, можемо више пута да питамо, више ученика обнавља градиво, лакше се држи ред и дисциплина – каже Антић.

Крајем прошле године, за 25 ученика у одељењу једногласно је гласао и Национални просветни савет. Мирјана Ћирић, члан НПС-а из реда заједнице средњих стручних школа, каже да је став свих заједница да је смањење броја ученика у одељењу неопходно, јер се показало добрим у пракси.

– Огледи су нам показали да је овако боља ефикасност у раду и бољи резултати ученика, а чим се повећао број са 20 на 24 ђака и резултати су били лошији. Дакле, треба преузети оно што се показало добрим, а осим тога, то су и европски стандарди. Била сам у Финској као представник Савета у Енглеској и тамо групе нису веће од 20 до 25 ученика – објашњава Ћирић.

Бранислав Павловић, председник Синдиката образовања Србије, рекао је на седници НПС-а, која је одржана у уторак, да ће, нажалост, број ученика у одељењу и у новим законским изменама остати по старом, иако то није у складу са Стратегијом развоја образовања Србије до 2020. године.

Зоран Костић, помоћник министра просвете, науке и технолошког развоја, више пута је објаснио да о овом предлогу просветне власти не могу да се изјашњавају док се не заврши упис и сазна тачан број деце и одељења.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.