Без уплитања око формирања Владе Србије

Брисел – Високи званичници Европске уније Хавијер Солана и Оли Рен говориће данас у Европском парламенту о актуелним међународним темама, међу којима би процес одређивања статуса Косова и Метохије и ситуација око формирања нове Владе Србије требало да заузму значајно место.

Високи представник ЕУ за спољну политику и безбедност Солана и европски комесар за проширење Рен "не желе да се уплићу и коментаришу процес формирања Владе Србије јер су свесни да би свако реаговање имало негативне последице", али истовремено изражавају "забринутост" због проблема с којима се тај процес суочава, пренели су Танјугу европски извори у Бриселу.

Уколико у Београду дође до договора и Влада Србије буде формирана до 14. маја, Савет министара ЕУ би на састанку тог дана упутио позитиван сигнал Србији, иако би, процењује се у Бриселу, вероватно било прерано за било какав озбиљнији наговештај наставка преговора о споразуму о стабилизацији и придруживању .

Међу државама ЕУ, наиме, остају недоумице шта би нова влада требало да предузме да би дошло до наставка преговора.

Док поједине земље ЕУ сматрају да би до наставка требало да дође по аутоматизму, друге захтевају одређене кадровске промене у службама безбедности, треће видљиве кораке у истрагама које тражи трибунал у Хагу, док су Белгија и Холандија против "омекшавања" условљавања која стижу из Међународног кривичног суда за бившу Југославију.

По Рену, који држи кључ наставка преговора, званични Београд мора да изрази јасну опредељеност да ће ухапсити и испоручити све хашке оптуженике, постави "компетентне људе на позиције које би могле да утичу на остварење пуне сарадње с Хагом", оствари добру међусобну сарадњу између безбедносних служби, те дозволи трибуналу приступ свим документима.

Очекује се да ће Солана и Рен у данашњем излагању пред Спољнополитичким одбором ЕП и у одговорима на питања парламентараца подржати израду резолуције Савета безбедности УН на основу плана изасланика Мартија Ахтисарија, али и изразити забринутост због чињенице да већи број чланица Савета безбедности, а пре свега Русија, не желе резолуцију на основу документа који је поднео бивши фински председник.

С друге стране, европски функционери би требало да, такође, изразе забринутост због сигнала из Вашингтона о могућем једностраном признавању независности Космета у случају да не дође до резолуције Савета безбедности УН на основу Ахтисаријевог плана, јер би то онемогућило јединство 27 држава чланица Уније и слање њене мисије у покрајину.