Bez uplitanja oko formiranja Vlade Srbije

Brisel – Visoki zvaničnici Evropske unije Havijer Solana i Oli Ren govoriće danas u Evropskom parlamentu o aktuelnim međunarodnim temama, među kojima bi proces određivanja statusa Kosova i Metohije i situacija oko formiranja nove Vlade Srbije trebalo da zauzmu značajno mesto.

Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Solana i evropski komesar za proširenje Ren "ne žele da se upliću i komentarišu proces formiranja Vlade Srbije jer su svesni da bi svako reagovanje imalo negativne posledice", ali istovremeno izražavaju "zabrinutost" zbog problema s kojima se taj proces suočava, preneli su Tanjugu evropski izvori u Briselu.

Ukoliko u Beogradu dođe do dogovora i Vlada Srbije bude formirana do 14. maja, Savet ministara EU bi na sastanku tog dana uputio pozitivan signal Srbiji, iako bi, procenjuje se u Briselu, verovatno bilo prerano za bilo kakav ozbiljniji nagoveštaj nastavka pregovora o sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju .

Među državama EU, naime, ostaju nedoumice šta bi nova vlada trebalo da preduzme da bi došlo do nastavka pregovora.

Dok pojedine zemlje EU smatraju da bi do nastavka trebalo da dođe po automatizmu, druge zahtevaju određene kadrovske promene u službama bezbednosti, treće vidljive korake u istragama koje traži tribunal u Hagu, dok su Belgija i Holandija protiv "omekšavanja" uslovljavanja koja stižu iz Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju.

Po Renu, koji drži ključ nastavka pregovora, zvanični Beograd mora da izrazi jasnu opredeljenost da će uhapsiti i isporučiti sve haške optuženike, postavi "kompetentne ljude na pozicije koje bi mogle da utiču na ostvarenje pune saradnje s Hagom", ostvari dobru međusobnu saradnju između bezbednosnih službi, te dozvoli tribunalu pristup svim dokumentima.

Očekuje se da će Solana i Ren u današnjem izlaganju pred Spoljnopolitičkim odborom EP i u odgovorima na pitanja parlamentaraca podržati izradu rezolucije Saveta bezbednosti UN na osnovu plana izaslanika Martija Ahtisarija, ali i izraziti zabrinutost zbog činjenice da veći broj članica Saveta bezbednosti, a pre svega Rusija, ne žele rezoluciju na osnovu dokumenta koji je podneo bivši finski predsednik.

S druge strane, evropski funkcioneri bi trebalo da, takođe, izraze zabrinutost zbog signala iz Vašingtona o mogućem jednostranom priznavanju nezavisnosti Kosmeta u slučaju da ne dođe do rezolucije Saveta bezbednosti UN na osnovu Ahtisarijevog plana, jer bi to onemogućilo jedinstvo 27 država članica Unije i slanje njene misije u pokrajinu.