Хиподром галопира ка бољим стазама

Пред сутрашњи почетак деведесет девете сезоне, Јавно предузеће „Хиподром Београд” више не мора да страхује од измештања тркалишта на обод града, у Борчу или Сурчин, за које се претходних година спекулисало да ће постати његова нова локација. Не би то било прво пресељење хиподрома, који се од 1863. године и првих коњичких трка у Београду, под покровитељством кнеза Михаила одржаним на Ташмајдану, премештао и на Бара Венецију и на Бањицу, где је 1904. приређен и први српски дерби. На данашњој локацији, код Цареве ћуприје, налази се од 1914. године. Деведесетих година прошлог века то некад уређено тркалиште прилично је било запуштено. Уместо нове селидбе, међутим, у повоју су планови за обнову трибина, изгорелих у пожару пре петнаестак година, као и за њихово проширивање. Кују се и други планови за враћање гламура хиподрому, а са толико потковица – биће и среће да се све то оствари.

– Трибине су нам веома важне јер сваки хиподром мора да се издржава и од посетилаца. Градски архитекта Дејан Васовић нас је пре два дана посетио и донео идејни пројекат за нове трибине, које ће имати двоструко већи капацитет, 1.200 седишта. Град је обећао и да ће обезбедити 800.000 евра за реализацију пројекта – каже Бранимир Јовановић, директор „Хиподрома”.

Без обзира на проширење трибина, хиподром ће остати помало скучен на сопственом поседу. На њему је некад чувени ресторан „Пастув”, где су многи Београђани волели да прослављају своје свечаније прилике. Њега је пре много година преузео закупац који га је упропастио, наводи Јовановић. После је тај закупац отишао, али је претходно успео да ресторан упише у књиге као своје власништво, а још је и упао и у дугове, за које је „Пастув” био залог. Због тога градски јавни правобранилац води спор како би повратио oву имовину града, објашњава Јовановић.

– Ресторан је важан и зато што је посетиоцима неопходно место за предах, пошто трке трају сатима. Имамо простор где могу да се опусте уз пиће, још један локал из којег је такође отишао несолидан закупац, па ћемо сами да га водимо, али то није довољно. Гостима је важно и да имају места за паркинг, која нам такође недостају. Осамдесетих, када је посета била рекордна, људи су још долазили градским превозом или пешице. Данас свако хоће да иде сопственим колима, а ми немамо где да их примимо. Шта да вам кажем, овде до пре неколико година скоро да није било ни тоалета, али смо то средили – прича Јовановић.

И изградња петље око хиподрома „штрпнула” је око хектар земљишта, али се Јовановић због тога не буни. То је виши интерес, наводи он, све то земљиште је ионако градско, а и хиподром ће имати користи од боље саобраћајне повезаности са остатком престонице. Због петље је постављен и нови кишни колектор који ће сакупљати вишак воде, па се она више неће сливати на стазе и плавити шталски круг, каже директор „Хиподрома”.

– Требало би и да обновимо песак на стазама, што би коштало око милион динара. Волели бисмо и да можемо да поставимо рефлекторе, пошто је уобичајено у свету да трке трају до касно у ноћ, а код нас се завршавају раније. Али та инвестиција нам је још недостижна. Поносни смо што смо успели да обновимо старт машину стару 40 година, уместо да купујемо нову која би нас коштала и до 100.000 евра. Реконструисали смо и модернизовали стару по цени која је за такву машину смешна – каже Јовановић.

--------------------------------------------------------------

Узурпирана школа лаких џокеја

У део хиподрома који је под спором налази се и објекат у који се сместио Коњички клуб хиподрома.

– Хиподром га је изградио као школу лаких џокеја, али је он волшебно узурпиран, а да из њега после тога није изашао ниједан џокеј. Уместо тога, ту је никла шатра као за циркус. Покушавамо да их иселимо, али су нас саплитали преко разних веза – каже Јовановић.

--------------------------------------------------------------

Лекови за коње „изнад жита”

Једна од мука за управу „Хиподрома” јенедостатак лекова за коње који често стижу у Србију само захваљујући шверцу, а у препарате доспеле „испод жита” човек се не сме поуздати. Зато је потписан уговор са Јавним предузећем „Ветерина Београд”, захваљујући којем ће нега коња бити подигнута на завидан ниво, уверава Јовановић. Коњи су на хиподрому сада ипак боље заштићени, јер око стазе је постављена пе-ве-це баријера која животиње неће повредити ни ако налете на њу у пуном трку