Косово није привлачно за повратак

Неповољна безбедносна ситуација, ограничена слобода кретања и неадекватни услови за одрживу реинтеграцију на Косову и Метохији не погодују повратку интерно расељених Срба и других неалбанаца, који су у јуну 1999. године морали да напуста своје домове. Ово, између осталог, како преноси Танјуг, пише у извештају  Високог комесаријата УН за избеглице (УНХЦР).

По подацима  те агенције, УН од 15. марта 2007. године, у централној Србији борави 206.798 интерно расељених са Косова и Метохије. Више од половине интерно расељених (њих 114.774) смештено је у јужној Србији.

У свом извештају УНХЦР признаје да је "забележен" врло  скроман (али се не наводи да је то само око два одсто) повратак Срба и осталих неалбанаца на Космет и то у периоду од 2002. до 2003. године,  да би 2004. године, након погрома који су косметски Албанци починили над Србима 17. марта, тај повратак био "драматично заустављен и анулиран".

Упркос таквој ситуацији, УНХЦР у Србији и у Црној Гори наставља да промовише право на повратак интерно расељених Срба и неалбанаца,  заснован на, како се наводи у извештају, "приступу поузданим информацијама". У складу са тим опредељењем, од маја 2005. године  Високи комесаријат УН  за избеглице председава Радном групом за директан дијалог између званичног Београда и Приштине о повратку. Циљ је  да се остваре  технички  и практични предуслови за повратак на Косово и Метохију. Ова хуманитарна организација УН наставља да пружа помоћ и Влади Србије, како би ова могла да одговори потребама расељеног становништва, пре свих у области  поштовања њихових грађанских права, нарочито најугроженијих међу њима – расељених Рома.

У том циљу,  УНХЦР помаже у процесу издавања докумената интерно расељенима, али  и избеглим лицима, кроз мрежу невладиних организација које се баве пружањем правне помоћи. Међутим, неодговарајући, односно  правно недефинисан оквир  у коме се, пре свега, налазе расељени Срби са Косова и Метохије, довео је до тога да "није за похвалу" њихов положај ни у централној Србији.

Најновији подаци УНХЦР-а показују да у Србији има 97.953 избеглице, од којих 91 одсто живи у централном и северном делу земље, а преосталих девет одсто у јужној Србији. Међутим, ти подаци се не слажу са подацима из регистрације избеглица коју је, 2004, односно 2005. године, урадио Комесаријат за избеглице Републике Србије и то управо  у сарадњи са УНХЦР-ом. Наиме, по тим подацима,  из Босне и Херцеговине и Хрватске у Србији има 104.246 особа с потврђеним избегличким статусом.

Током прошле године, УНХЦР  се, како се наводи у извештају, усредсредио на  помоћ и постизање трајних решења за најугроженије групе избеглица и интерно расељених, као и  на изградњу националног система азила.

У Босни и Херцеговини је до почетка 2005. године законским власницима  враћена сва имовина за коју су поднети захтеви, укључујући и приватну имовину и станарска права. У вези са тим,  УНХЦР  наставља да помаже оним избеглицама из Србије и Црне Горе који још нису поднели такве захтеве.

За разлику од Босне и Херцеговине где се проблеми везани за имовинска питања  у доброј мери  решавају, Хрватска се у тој области не може похвалити. Наиме, према најновијим подацима, влада Хрватске је "дужна" да врати још око 100 приватних објеката правим власницима, а то су углавном избегли Срби.

Један од "најосетљивијих" програма у Србији представља затварање колективних избегличких центара. УНХЦР је до сада помогао  у затварању, односно конверзији у домове за старе више од 280 колективних центара.

У току ове године требало би, по плану, да се затворе преостала 72 колективна центра,  у којима сада борави 2.362 избеглица и 4.994 расељених.

У намери да избеглим и расељеним лицима помогне да се интегришу у локалну средину, УНХЦР је с Народном канцеларијом председника Републике Србије потписао Меморандум о разумевању. По том споразуму, две организације и њихови партнери ће удружити напоре да пронађу стамбена решења најугроженијим породицама, кроз њихово спајање с домицилним домаћинствима старих особа којима је потребна помоћ.