Пореска децентрализација на поправном

Децентрализација на којој је инсистирао Млађан Динкић, министар финансија и привреде, у виду повећања прихода локалних самоуправа од пореза на плате са 40 на 80 одсто – направила је мањак у државној каси од 25 милијарди динара.

Овај губитак би, према препоруци Фискалног савета, требало да буде намирен тако што ће општине и градови вишак пара вратити у државну касу. Најбоље решење је да се тај проценат преполови са 80 на 40 одсто. Онако како је то било пре неколико година. Са оваквим ставом се, како је „Политика” писала слаже и канцеларија Светске банке у Београду.

Никола Алтипармаков, представник Фискалног савета, каже да је до неравнотеже дошло зато што су много више повећани приходи него што су смањени трансфери – дознаке из републичких буџета у локалне касе.

– Будући да надлежности локалних самоуправа нису мењане нити прошириване у протеклим годинама закључили смо да вишак средстава у односу на обавезе на локалном нивоу износи око 25 милијарде динара годишње. Оптималан приступ подразумева враћање средстава са локалног на републички ниво, јер би многобројни оперативни и политички ризици могли да угрозе успешно спровођење алтернативног решења – преноса додатних надлежности са републичког на локални ниво, јер је фискална децентрализација најпре политичко, а потом економско питање – објашњава Алтипармаков и подсећа на проблем преноса одржавања путева на локалне самоуправе, чије финансирање је опет морала да преузме република.

Дакле, Фискални савет у „Оцени стања и перспектива фискалне децентрализације у 2013. години” препоручује да се држава врати на иницијални Закон о финансирању локалних самоуправа из 2007. према коме су општине убирале 40 одсто прихода од пореза на плате, а трансфери су износили 1,7 одсто бруто домаћег производа, уместо садашњих 1,1 одсто.

С тим што ако локалне самоуправе прихвате одржавање 6.000 прекатегорисаних путева, који су им недавно пренети у надлежност – трансфере би им требало повећати за четири милијарде динара.

Да је стари закон о финансирању локалних самоуправа остао на снази општине и градови би у 2013, по основу пореза на зараде и републичких трансфера приходовали 107 милијарди динара (приходи по ова два основа би износили по 53,5 милијарде динара).

Измене из 2011. знатно су повећале укупна средства које општине и градови добијају по ова два основа, тако да ће приходи у овој години износити непуних 137 милијарди динара (102 од пореза на зараде и 35 милијарди динара од републичких трансфера).

Последње законске измене у јесен 2012. године ограничиле су и укинуле поједине изворне приходе локалних самоуправа, такозване квазифискалне накнаде, чиме ће годишњи приходи на локалу бити смањени за пет до шест милијарди динара.

Друга могућност је да општине задрже приход од пореза на зараде у износу од 80 одсто. Али Алтипармаков наглашава да би у том случају трансфери морали да буду смањени за 25 милијарди динара, што значи да би са 30 милијарди у 2013. дошли на пет милијарди динара у 2014.

Фискални савет наглашава да даљи процес децентрализације и преноса додатих надлежности на локалне самоуправе у средњем року нису спорне, али не верује да такав приступ може да реши постојећу фискалну неравнотежу у кратком року.

Ову неравнотежу је, према препоруци Фискалног савета, неопходно отклонити у што краћем року, како би се у буџетску 2014. годину ушло са уравнотеженом фискалном позицијом између републичке и локалних власти.

Уколико се фискално одрживо решење не усагласи у што краћем року „постоји велики ризик да ће се локалне самоуправе трајно адаптирати на виши ниво расположивих прихода непродуктивним повећањем текућих расхода”.

Ту сумњу аутори поткрепљују примером да су у току девет месеци 2012, у односу на исти период 2011. године, расходи за субвенције на локалном нивоу реално порасли 25, расходи за робу и услуге 20 , расходи за запослене 10, док су капитални расходи на локалу повећани тек за два одсто.

Фискални савет указује да почев од 2014. године локалне самоуправе неће више моћи да наплаћују око 0,4 одсто БДП прихода у облику накнаде за коришћење градског грађевинског земљишта, тако да се могу јавити идеје да се овај губитак на неки начин компензују са 0,7 одсто БДП средстава вишка на локалном нивоу.

„Са економског становишта, овај приступ би био комплетно неоправдан, тим пре што постојећа законска регулатива подразумева интеграцију накнаде за коришћење земљишта у порез на имовину, док такође постоји и могућност и да се губитак локалних прихода по овом основу надомести одговарајућим средствима од увођења накнада за комуналне делатности”, наводе аутори студије.

Исто као и Светска банка, Фискални савет у порезу на имовину види могућност за повећање локалних прихода. Они сугеришу да пореска основица треба да прати реалну тржишну вредност непокретности, да треба повећати обухват наплате и да у будућности трансфер из републичког буџета буде условљен степеном наплате локалне самоуправе.