Човек који види ехом

Замислите велики травнати терен са лоптом на средини и замислите да морате да је пронађете са повезом преко очију. Немогућа мисија! Не и за Данијела Киша (47), који је управо на овај начин показао своје могућности водитељки на Еј-Би-Сију.

Овај Американац са 13 месеци је остао без чула вида када су му лекари дијагностиковали тумор мрежњаче, али није дозволио да живот прође поред њега. Студирао је развојну психологију и посебну педагогију, развио технику локализације еха уз помоћ које не само да обавља уобичајене радње већ самостално вози бицикл и одлази на планинарење.

Као први тренер у САД учи слепе особе како да се крећу кроз простор, али своју вештину преноси и кроз непрофитну фондацију „World Acces For The Blind”, чији је председник.

А захваљујући Делта фондацији, Данијел Киш ће од понедељка до среде своје умеће да представи учесницима скупа у новосадској школи за основно и средње образовање деце са инвалидитетом „Милан Петровић”.

У разговору за „Политику” Бетмен, како Киша називају медији, открива како је развио технику запажања положаја предмета из окружења уз помоћ слања звукова високе фреквенције.

– Моје слепило није посматрано као трагедија, већ као прилика за другачију врсту учења. Родитељи су поштовали моју слободу и ценили моје могућности. Учествовао сам у већини активности и имао приступ дешавањима као било који други дечак. Дакле, нисам био ограничен нити сам седео између четири зида – каже Киш, који верује да му је овакав став најближих помогао да подстакне нови начин опажања.

О чему је тачно реч? Наш саговорник користи цокотање језиком и ехо претвара у тродимензионалну слику окружења. Пошто је дуготрајна употреба језика заморна, Киш је измислио и кутију која обавља ту функцију.

– Слика коју добијам може се поредити са слабим севањем светлости. Она нема детаље као оне које видите оком, више је визија. Међутим, довољна је за независно и ефикасно кретање по било ком терену. Чак и по оном који слепа особа не познаје – објашњава Киш и своје кретање пореди са техником слепог миша.

Ко разуме ту технику, додаје наш саговорник, може на неколико метара растојања да разликује да ли пред њим стоји камион или ауто.

Киш и његова фондација до сада су спровели обуку за слепе особе, њихове породице и инструкторе у више од 30 земаља. О овим тренинзима сазнали су углавном из медија. Али за постизање успеха, истиче наш саговорник, неопходна је подршка породице.

– Највећи проблем слепих особа није слепило, већ предрасуде околине која доводи до њиховог ограничења и изолације. Породице, али и непосредно окружење морају да их подрже тако што ће радити на јачању њихових личних капацитета – у неколико реченица Киш даје рецепт за побољшање квалитета живота слепих особа.

Међутим, он је критиковао и саму заједницу слепих људи који „пристају да буду на маргини друштва”.

На крају разговор Данијел Киш отворено је поручио слепим особама у Србији да не треба да очекују од других да добију своју слободу.

– Тако ћемо увек бити на чекању – уверен је Киш.