Четири деценије позоришта „Пинокио”

Луткарско позориште „Пинокио” недавно је обележило вредан јубилеј: четири деценије постојања. За протеклих 40 година позориште је имало 137 премијера, будући да је реч о једином луткарском позоришту у Београду, односно једном од седам театара овог жанра у целој Србији.

Давне 1972. године редитељ Живомир Јоковић основао је путујуће позориште „Пинокио”, а 1. априла 1973. године ова театарска кућа добила је седиште у Карађорђевој улици број 9, где је и данас њено седиште.

Популарни „Пинокио” броји 27 стално запослених чланова, од тога је 13 глумаца. Основу репертоара чине представе рађене по мотивима класичних бајки, митова, легенди и епске поезије, али и према савременим драмским текстовима. Користе се различите луткарске технике и форме, често у комбинацији са позориштем сенки и глумачком игром.

– Постоји велика традиција луткарства у Србији. Још у време владавине Турака постојала је лутка „Карађоз” из породице театра сенки. Наши уметници су се досетили и направили сличан модел лутке и назвали је „Куку Тодоре” са којом су изводили разне програме по вашарима. Позориште „Пинокио” је чак на свом репертоару имало и представу са истоименим насловом  „Куку Тодоре” како би најмлађој публици дочарали српску традицију – каже Војислав Савић, вршилац дужности директора позоришта „Пинокио” и указује на проблем са којим се луткарство данас суочава:

– У Србији се јако мало људи бави луткарством, не само кроз уметнички чин, него и уопште јер иза представе стоји машинерија која мора да је произведе. Сналазимо се на разне начине. Углавном набављамо моделе из Бугарске, јер ови наши суседи имају дугу традицију израде лутака. Они су нам углавном у протеклом периоду радили и сценографију. Ипак, осећа се благи помак и код наших уметника. Појављују се млади људи у Србији који се интересују за луткарство. Рецимо Зорана Милашаковић-Тасић је једна од њих, која је уједно и члан нашег ансамбла. Ту је и незаменљиви чика Миланче Филиповић који је годинама радио у позоришту „Душко Радовић”, а који је заиста био одличан мајстор за израду лутака са дрветом. Оно што је реткост, када су у питању млади људи је и Ивана Васић, талентована уметница која је до детаља усавршила суштину технологије лутке, у смислу како ће да живи на сцени, какав ће покрет имати, како ће исказивати емоције.

Позориште лутака „Пинокио” са својим представама протеклих година гостовало је у многим театарским кућама у свету. Стизали су чак и до Тајвана.

– До сада једино нисмо гостовали у Аустралији. У нашем случају имамо извесну олакшавајућу околност, јер наше глумачке екипе у просеку чини шест до седам људи. Имамо свој комби у који поред актера представе може да стане и декор и лутке што увелико смањује трошкове. Својим аутомобилом путовали смо и до Шведске, Русије, Турске... Функционишемо као породица, тако да нам дуга путовања не представљају проблем. Нађемо занимацију, дружимо се – објашњава Савић.

До краја ове календарске године позориште „Пинокио” планира да свој репертоар „појача” са две нове представе. Комад „Али Баба и 40 разбојника” ускоро би требало да почне да ради редитељ Никола Завишић, а током јесени Живомир Јоковић би требало да режира дело „Чардак ни на небу, ни на земљи” по тексту Игора Бојовића.