Планирање куће

Свако планирање градње ф’нг швеј мајстор ће, баш као и савремени архитекта, почети опсежном анализом простора. Методи су им веома различити, али су резултати прилично слични. И стари кинески градитељ и модерни архитекта покушаће у оквиру сопствене традиције, схватања, знања, тежњи и моде да направи што бољу кућу. Разлика је само у томе што ф’нг швеј мајстор не може да изабере "више циљеве" из којих ће занемарити резултате анализе а архитекта то може и често мора.

Чак и када је нечим објективно спречен да у потпуности задовољи "природни ток у простору и времену", ф’нг швеј градитељ мора да смисли одговарајући лек за овакву ситуацију. Ако је потребно, направиће брдо да се заштити од непријатног ветра или од лошег погледа. Изградиће зид или чак лажну фасаду само да би одржао одговарајући карактер простора и направиће минијатурно језерце да би у неком углу побољшао квалитет светла. Језик којим нам се ф’нг швеј обраћа разликује се од језика модерне западне архитектуре али се принципи којима се ова два умећа руководе све више приближавају. Многе савремене фразе као што су "еколошка свест", "друштвена коректност" и "одрживост система" давно су нашле израз у ф’нг швеј

Као што смо већ описали у претходним наставцима, наш ф’нг швеј градитељ је одабрао Васину кућу баш зато што је она добро смештена у односу на природу тла и укупног амбијента у кругу од двадесетак километара. Покушајмо сада да даље испратимо ток и метод његовог рада.

Карактер и подела простора

Следећи ф’нг швеј традицију, прво ћемо у основу парцеле уписати кинески карактер ђинг (бунар) и тиме је поделити на девет поља. Потом ћемо, на исти начин, свако од ових поља поделити на по још девет зона. Стојећи у централној зони средњег поља, окренути према југу установићемо да "спољашност" расте испред нас, "унутрашњост" иза а "периферност" – лево и десно. Тиме смо у најгрубљим цртама одредили које и какве активности чланова породице се могу одвијати на одговарајућем месту. Овај принцип датира још из најранијих описа ритуала Џоу династије (XI – XIII век п. н. е.) и одржао се све до данас.

Слика Васиног имања је сада сасвим окренута наглавце. Кућа у којој се до сада живело више и не припада породичном животу већ искључиво оним активностима које су окренуте према споља, ка нужним и случајним односима изван породице. На сву срећу, и модерна времена су сасвим у складу са овом променом. Улична страна куће је сувише изложена звучним, хемијским и културним загађењима сваке врсте. С друге стране, Васи и његовој супрузи је потребан простор у којем ће развијати свој мали бизнис. Њих двоје су ветеринари и већ су давно одлучили да отворе ординацију за кућне љубимце.

Почевши од северног зида куће ка унутрашњости поседа постепено се развија простор породичног живота. Из зоне пословних, јавних и случајних односа улазимо у прво двориште, неку врсту полујавног простора, које постаје поприште наших бројних родбинских и пријатељских веза. У врху дворишта, на месту на којем се налази стари амбар (стомак), полако настаје нови центар нашег малог универзума. То ће бити место на којем држимо породичну икону и палимо кандило. Иза њега, у унутрашњем дворишту развија се интимни живот породице чија топлина и ушушканост кулминира у малом врту, на крају свега.

Да би одредио карактер, положај и величину свих просторија, нашем "ученом познаваоцу десет хиљада ствари" стоје на располагању два ф’нг швеј алата – луопан (компас) и Лу-банов лењир.

Луопан – магични компас

Најстарији ф’нг швеј алат звао се гвеј – висока, градуирана таблица у облику оштрице мача са рупом у врху ширег дела. Побадањем гвеја у земљу први ф’нг швеј мајстори су мерили кретање сенке и обележавали положај светле тачке на тлу. Тако су могли да одреде стране света и градуирају правце у односу на одабрани центар или неки удаљени знак на хоризонту. Најстарији познати гвеј нађен је у једној гробници из Ћин периода и датира између 287. и 209. године старе ере. Проналаском компаса овај алат је замењен луопаном али се и данас многи врхунски ф’нг швеј мајстори жале како је луопан сувише круто уређен, неприродан и без душе. У трагању за "душом" луопана настале су стотине различитих тумачења његове суштине.

Ову необичну направу, пре свега, треба разумети као покушај старих мајстора да комуникацијски систем ф’нг швеј универзума прикажу кроз низ прстенасто распоређених таблица. Луопан се састоји од једне квадратне дрвене плоче која представља Земљу и кружне плоче која симболизује Небо. У средишту круга налази се "небески бунар" са компасом. Око компаса уписано је пет основних и више секундарних прстенастих табела које садрже различите групе ф’нг швеј знакова. Додавање секундарних прстенова варира од времена до времена, од регије до регије и од компаса до компаса. У неким деловима Кине постоје луопани са секундарним прстеновима чији су симболи преузети из локалних веровања па су осталим Кинезима читљиви колико и нама. Упркос бројним тумачењима, садржај и начин додавања прстенова су често неразумљиви. Изгледа да је ф’нг швеј мајстор измислио ову додатну збрку ситних знакова само зато да би се правио важан како страшно озбиљно и прецизно "мери Небо и Земљу". Сју нинг луопан садржи чак деветнаест прстенова.

Прстенови живота

Суштина луопана лежи у комбинацији знакова и симбола који представљају ток саопштавања живота у простору и времену. Почевши од најудаљенијег круга ка центру луопана пет основних таблица чине: временска, небеска, људска, земаљска и хармонијска таблица.

Временску таблицу чине зодијачки и календарски прстен. Зодијачки прстен се чита слично нашем хороскопу и садржи 28 "палата" које обухватају групе небеских тела. Тако се у првој "палати" налазе тета (θ), јота (ι) и зета (ξ) звезде из области замишљених препона нашег сазвежђа Девице. Оне су одраз земаљског змаја и припадају елементу "дрво". То значи да се у овом сегменту очитавају они карактери простора и његова будућа стања која могу да се опишу речима: клија, помаља се, настаје, расте, буја, грана се, стагнира, опада... вене. Календарски прстен обично садржи три дела: поделу на 360 степени круга са повољним, неповољним и неутралним тачкама, потом следе непарни подеоци карактера и дани у лунарном календару. Овде очитавамо временски след стања и промена у простору онако како су назначене у другим таблицама.

Небеска, људска и земаљска таблица се састоје од по два истоветна прстена којима се могу додати и секундарни. Први прстен садржи наизменично карактере који означавају четири "триграма" и осам од десет "небеских изданака". Други прстен даје распоред дванаест "небеских гранчица" чиме се обележава смер простирања одговарајућег ћи поља. Три основне таблице одређују различите аспекте стања места које меримо. Небеска (спољашње небо) одређује пуноћу протицаја унутар ћи поља, његово простирање и концентрацију. Уз помоћ земаљске таблице трагамо за "змајевим венама" – знацима стања (здравља) ћи поља, док људска таблица (унутрашње небо) одређује утицај Неба и Земље на оне који на овом месту бораве.

Хармонијска таблица представља неку врсту правила дешифровања претходне четири чиме нам њихово очитавање постаје разумљиво. Ова таблица садржи имена "триграма" и "хексаграма" – знакова који се тумаче уз помоћ "Књиге промена" (Ји-ђинг), једне од најстаријих књига у Кини.

Начин употребе луопана и његов систем знакова и симбола објаснићемо на примеру Васине куће у следећем наставку.