Сведок историје

Јара Рибникар, доајен наше литературе и личност изузетног професионалног и животног пута, кремирана је јуче на Новом гробљу у Београду. Опелу су присуствовали, и последњу почаст Јари Рибникар одали, чланови породице, бројни пријатељи, колеге и поштоваоци њеног стваралаштва.
Делећи бол породице Рибникар, Удружење књижевника Србије организовало је комеморативни скуп на којем су учествовали Срба Игњатовић, Јован Делић, Радослав Братић, Мирослав Јосић Вишњић, Вук Крњевић и Младен Гверо, аутор књиге разговора "Гамбит Јаре Рибникар" управо објављене у "Филипу Вишњићу".

О Јари Рибникар, као сведоку времена и историје, личности изузетне и неусахле животне енергије, говорио је Срба Игњатовић.

– Левичар и хуманиста, борац против фашизма уз Јосипа Броза Тита и супруга Владислава Сл. Рибникара, ауторка изузетне мемоарске прозе у пет томова "Живот и прича", пријатељ наших најважнијих писаца и револуционара, зналац неколико светских језика и светски путник – Јара Рибникар, писала је до последњег тренутка свог живота. Увек раздрагана, Јара Рибникар понашала се као краљица, рекао је Радослав Братић.

Јован Делић је издвојио неколико дирљивих тренутака из дружења са Јаром Рибникар, први сусрет са њом на студентском протесту 1968. године, где је са Десанком Максимовић дошла да пружи спонтану подршку. О "чаробном" роману "Јан Непомуцки" говорио је Мирослав Јосић Вишњић, са чијих страница је Јара Рибникар поручила да су живот и прича једно.

– Јара Рибникар била је писац малог народа, али велике европске културе и традиције. Њени узори били су Андрић, Душан Матић, Исидора Секулић. У једном од наших последњих разговора обраћала се на чешком, у жељи да се врати својим прецима – нагласио је Вук Крњевић, додајући да још једна књига приповедака Јаре Рибникар чека да буде објављена, а разговор о њој настављен.