Уторак, 23.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Mогућ договор Београда и Приштине

Mогућ договор Београда и Приштине
Кетрин Ештон позвала две делегације да „дођу, буду конструктивни, спремни да размотре различите опције и постигну компромис. Фото Бета

Европска комисија је јуче, у последњи час, одложила усвајање извештаја о напретку Србије и Косова у процесу европских интеграција jeр чека исход данашњег састанка премијера Србије и Косова Ивице Дачића и Хашима Тачија у Бриселу, рекао је европски комесар за проширење Штефан Филе. У време док је комесар Филе, касно поподне, саопштавао ову одлуку ЕК, делeгација Приштине са Хашимом Тачијем на челу већ је стигла у Брисел. У Влади Србије није могла да се добије званична потврда о учешћу наше делегације, јер је премијер Дачић био у посети Литванији. Није могла да се добије ни информација да ли ће део делегације Београда бити први потпредседник владе Александар Вучић.

У влади је речено за „Политику”, да ће тек по повратку премијера у земљу бити донета званична одлука о евентуалном путу у Брисел. За ту одлуку, истакнуто је, није потребно да се организује ванредна седница владе, јер постоји платформа за преговоре.

О томе шта ће се данас наћи на столу преговарача Београда и Приштине у Бриселу, на брзину заказаној, додатној деветој рунди дијалога, чини се да више знају у невладином него у владином „сектору” – бар када је реч о званичним изјавама. Док Милован Дрецун, председник Одбора за Косово и Метохију у Скупштини Србије, истиче да у позиву из Брисела нема наговештаја о чему би се разговарало и да ли је Приштина спремна на компромис дотле Душан Јањић, из Форума за етничке односе, износи процене да би данас могли да „падну” потписи на неки споразум.

Наводећи да не зна да ли делегација Приштине има неке нове предлоге, Дрецун је за „Политику” казао да је Београд већ дефинисао минимум интереса и да не може да прави нове уступке. Он је рекао да су карте Београда на столу, али ако Приштина не покаже спремност на компромис нема о чему да се разговара. Ако се понови ситуација из осме рунде, одржане 2. априла, додао је Дрецун, питање је која је сврха одржавања састанка „осим можда да Србија буде додатно окривљена да не жели споразум.”

„Не постоји минимум испод минимума. Ако се од нас очекује да даље попуштамо то је погрешна тактика. Ово ми све личи на то као да Брисел жели да добије на времену, да се каже да они покушавају, али да Срби нешто одбијају. То није прави пут да се постигне споразум”, истакао је Дрецун.

У званичном објашњењу за ову изненадну додатну девету рунду разговара Београда и Приштине висока представница за спољну политику и безбедност ЕУ Кетрин Ештон је навела да је две делегације позвала да „дођу, буду конструктивни, спремни да размотре различите опције и постигну компромис.”

Процењујући да би највероватније већ данас у Бриселу могао да се постигне договор, Душан Јањић указује да би то требало да буде у вези са полицијским дистриктом за четири општине на северу Косова (да Срби дају шефа полиције), као и да у заједници српских општина буду четири општине северног Косова, без јужне Митровице, на чему је Приштина инсистирала у претходним рундама дијалога. Поред тога, договор ће се највероватније односити и на неку врсту апелационог суђења, односно вероватно ће то бити панел дислоциран на територији заједнице општина.

„Не би ме изненадило да потпишу споразум о официрима за везу”, казао је Јањић за „Политику”. Он је додао да евентуалним усаглашавањем и потписивањем споразума данас неће бити решен проблем читавог севера, односно да остају још неки детаљи за даље преговоре на јесен.

Јањић сматра да „отпада” питање безбедносних снага, јер је влада Косова већ преко министра одбране Агима Чекуа дала гаранције да оне неће деловати на територији севера Косова. Подсетимо, Чеку је у недељу рекао за „Наше новине” да косовске снаге под његовом командом ни у ком случају неће силом покушати да освоје српске општине.

У интервјуу за КиМ радио директор Бироа за послове јужне и централне Европе при Стејт департменту Џонатан Мур јуче је потврдио да у дијалогу Београда и Приштине постоји могућност компромиса у сфери правосуђа и полиције. Према његовим речима, преноси Фонет, постоји више опција за решење проблема Срба и њиховог неприхватања приштинске управе. „Општине на Косову имају пуно права, а постоји могућност да права индивидуалне општине буду и права неке заједнице различитих општина. Има више могућности, али ће то зависити од Приштине и Београда”, казао је он.

Известилац Европског парламента за Србију Јелко Кацин изјавио је јуче, уочи расправе у ЕП о Србији, да је уверен да још постоји могућност да се Београд и Приштина договоре о надлежностима за српске општине на Косову. Кацин је рекао да је у свој извештај Европском парламенту, који на пленарној седници у Стразбуру треба да се усвоји у виду резолуције, уврстио амандмане у којима се обе стране позивају да интензивирају дијалог да би дошли до решења којим би се деблокирале интеграције Србије и Косова у ЕУ.

Ј. Ц. – Б. Б.

-----------------------------------------------------------

Амбасада САД: не коментаришемо „хипотетичку ситуацију”

Поводом медијских спекулација да би у случају неуспеха Кетрин Ештон у посредовању у дијалогу Београда и Приштине, медијаторску улогу могли да преузму Американци, за „Политику” је у амбасади речено да они не могу да коментаришу „хипотетичку ситуацију”. Спекулације о различитим ставовима САД према Београду и Приштини, Џонатан Мур, директор Бироа за послове јужне и централне Европе при Стејт департменту, јуче је за КиМ радио оценио као погрешно извештавање неких београдских медија.

„Нисмо ми на једној или другој страни. Рекао бих да имамо добре, отворене и успешне односе са Београдом. Немамо тајни или притисака, то је нешто што Дачић, Николић и Вучић знају”, навео је он.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.