Чираши страдају од аспирина

У Београду због крвављења изазваног неправилном употребом аспирина и таблета које реуматичари користе за ублажавање болова годишње умре око 130 особа, а хиљаду пацијената лекари Ургентног центра спасу у последњи час. Овај податак, који се не односи на здраве људе, већ на особе које ове лекове узимају, а имају осетљиву слузокожу желуца, изнео је професор др Миодраг Крстић, на недавно завршеном Конгресу гастроентеролога Србије. Он је упозорио да је то тек 15 одсто пацијената од укупног броја пацијената који крваре и који у тешком стању стигну у Ургентни центар, где се лекари боре за њихов живот.

– Ови пацијенти су "колатерална штета" кардиолога и реуматолога, коју решавају гастроентеролози. Годинама упозоравамо на нежељена дејства аспирина и нестероидних антиинфламаторних лекова (НСАИЛ) за људе који су у ризику, али не вреди. По оној народној, свако бије у своју тарабу, а о тешким компликацијама се ретко говори. Кардиологија има велики маркетинг. Доктори спомињу превентивну улогу аспирина, али онда те компликације ретко помињу. До свакога мора да дође информација да и аспирин у малој дози од 80 милиграма, која се препоручује за смањење ризика од инфаркта, није безбедан за особе које имају факторе ризика за крвављење – објашњава др Крстић, директор Клинике за гастроентерологију и хепатологију КЦС.

Доскора се сматрало да лекови из ове групе оштећују слузокожу само горњег дела дигестивног система, али је последњих година доказано да ови лекови утичу и на танко и дебело црево. Ко не подноси ове лекове, који оштећују слузокожу горњих делова органа за варење, може да осети различите симптоме – од диспепсије (мука, бол или нелагода, горушица, повраћање) до појаве оштећења слузокоже и чира који крвари или пукне.

– Овај проблем је потпуно потцењен, компликације о којима говорим ретко се помињу, а људи умиру. То је велики друштвени и медицински проблем, а о њему се говори мање него о сиди, бронхијалној астми или мултиплом мијелитису, иако су ово болести од којих се много ређе умире него од крвављења из дигестивног система изазваног овом групом лекова. Само прошле године одржао сам 150 предавања широм Србије, значи једно недељно, а сада на Конгресу водио сам једнодневни курс о овом проблему посвећен лекарима у домовима здравља. О овоме мора да се говори више – сматра наш саговорник, који је пре седам месеци на састанку кардиолога у Српском лекарском друштву ушао "у ринг" с нашим кардиолозима упозоравајући на нежељена дејства аспирина.

Четири су главна фактора ризика за настанак крварења: ранија улкусна крварења (чир), затим раније доказани чир који није крварио, старосна доб изнад 65 година и нека придружена болест попут обољења срца, крвних судова или мозга, али и дијабетеса. Др Крстић каже да сваки лекар, било лекар опште праксе, или кардиолог и реуматолог, пре него што препоручи неки од лекова из ове групе мора прецизно да утврди да ли постоје поменути фактори ризика.

– Особе са само једним фактором ризика има 0,8 одсто ризик од крвављења, док онај са два фактора – два одсто. На први поглед то није много, али ако схватите да је реч о лековима које узима милион или два милиона људи, добијате алармантни број да ће код сваког стотог доћи до крвављења. На милион људи то је 10.000 пацијената. Зато стално понављамо да када једна особа има више од једног ризика мора да буде под обавезном гастропротекцијом, да узима такозване блокаторе протонске пумпе ("омепрол", "контролок", "нексијум") који у значајној мери смањују ризик од крварења. С три фактора ризик је скоро 18 одсто – објашњава др Крстић.

Велика заблуда постоји код обичног света, али и код лекара да особа са осетљивим желуцем и чиром може ове лекове да узима у виду инјекција или супозиторија (чепића).

– Заборавља се на механизам дејства ових лекова, који делују системски, преко крви. Значи, вероватноћа појаве нежељених дејстава не зависи од облика у којем се лек даје. Ова чињеница се често запоставља и узрок је бројних лекарских грешака. Знатан број лекара и даље сматра да су инјекције и супозиторије безбедан облик и прописује их чак и особама са доказаним крварењем улкуса. Реч је о драстичној лекарској грешци која може да доведе до фаталног исхода. У Ургентном центру КЦС забележена су смртоносна крварења узрокована само једном супозиторијом "диклофена" – наводи др Крстић.