Проблем у заштити података у електронским комуникацијама

БЕОГРАД – Повереник за информације од јавног значаја Родољуб Шабић оценио је да у Србији и даље постоји проблем заштите података о личности у области електронских комуникација, јер су поједина законска решења у супротности са Уставом.

Шабић, који је заједно са заштитником грађана Сашом Јанковићем у јулу прошле године указао да МУП и службе безбедности без одлуке суда имају приступ базама података телефонских оператера о томе кога су грађани када и одакле звали, рекао је да тај проблем ни данас није до краја решен, иако су, како је навео, МУП и БИА промениле начин поступања.

Како је навео, МУП и БИА приликом приступа базама података телефонских оператера без одлуке суда нису радили незаконито, али је проблем био у томе што су ти закони били неуставни.

„У заштити података о личности у сфери електронских комуникација још постоји велики раскорак између онога што пише у Уставу и онога што је унето у закон и примењује се у пракси”, рекао је Шабић новинарима у Београду у паузи скупа о ефикасности надзора независних државних органа над сектором безбедности на простору Западног Балкана.

Повереник је навео да су он и заштитник грађана поднели захтеве Уставном суду за оцену уставности неколико закона, међу којима је и Закон о Војно-безбедносној агенцији и Војнообавештајној агенцији. Тај закон је Уставни суд прогласио неуставним, па га је потом Скупштина Србије променила.

Шабић је рекао и да независна регулаторна тела у Србији добијају на хиљаде жалби и да грађане највише занима како се троши новац пореских обвезника.

„Грађане највише занима (како се троши јавни) новац, расходи, јавне набавке и тендери, све оно где осећају оно зло о коме данас сви говоримо, а то је корупција”, рекао је повереник и додао да би све државне институције морале на својим сајтовима да објављују податке о трошењу буџетског новца јер грађани имају право да знају те податке.

Шабић и Јанковић су у јулу прошле године указали да Министарство унутрашњих послова и службе безбедности имају приступ базама података телефонских оператера о томе кога су грађани када и одакле звали што, како су тада навели, оставља могућност злоупотребе.

Они су тада предложили да се ради боље заштите приватних података грађана законом одреди у којим судовима је потребно добити дозволу за приступ тим подацима, као и да се установи национални центар из којег би службе технички имале могућност то да раде, а не да свака има техничке могућности за то.