Среда, 15.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Делегација Србије сигурна у позитиван исход

Делегација Србије сигурна у позитиван исход

Делегација Србије је синоћ око 22.30 полетела за Брисел, уверена у позитиван исход данашњих разговора са Кетрин Ештон, високом представницом Европске уније и Хашимом Тачијем, премијером Косова који ће почети у 12 часова. Пре тога делегацију Србије примиће генерални секретар НАТО пакта Андерс Фог Расмунсен.

Од њега ће се тражити гаранције за безбедност Срба на Космету и за одсуство војних снага Косова у четири општине северно од Ибра. Делагација Србије кренула је на пут, по свему судећи, тек када је била сигурна да су сви неспоразуми решени. А спорни су били избор регионалног шефа полиције и представљање у међународним организацијама.

Приштина није желела да регионалног шефа полиције бира заједница општина него да га бирају општине. Разлика је јасна, ако би то чиниле општине онда заједница не би имала функцију, односно „снагу“. У делегацији Србије кажу да од овог става не одустају. Већ је договорено да састав полиције одговара етничкој структури па ће у четири општине на северу 98 одсто полицајаца да буду Срби.

И у српским општинама јужно од Ибра Срби ће одређивати команданте полиције. Приштина је тражила да се Београд и Приштина не блокирају у међународним организацијама. Србија је у овој формулацији видела покушај Приштине да дође до столице у Уједињеним нацијама. Нова формулација би требало да гласи да се Београд и Приштина неће блокирати на путу ка Европској унији.

У делегацији Србије су сигурни да ће заједница српских општина имати председника, скупштину и извршна овлаштења у образовању, здравству, економском развоју, просторном планирању и информисању.

Д. Б.

-----------------------------------------------

Распоред

Данас: у 12 часова разговори Ештон,
Дачић, и Тачи

Недеља: у 10 часова Главни одбор СНС

Понедељак: седница Владе Србије; Кетрин Ештон саопштава
резултат преговора

----------------------------------------------- 

Десета рунда преговора Београда и Приштине

Ивица Дачић је после девете рунде преговора рекао да је Приштина та која кочи споразум, он је објаснио да је косовска делегација покушала да веже питање овлашћења за полицију заједице српских општина са уласком Косова у међународне организације, што би, према његовој оцени, значило да би Србија у суштини требало да призна независност Косова.

Питање чланства Приштине у УН није се прекјуче први пут појавило. Управо је српски премијер, поменувши столицу у УН за Приштину пре неколико месеци, изненадио српску јавност. Он је, међутим, за наш лист појаснио да је „чланство у УН једна од ретких ствари које Приштина данас не може да добије. Зато сам ја рекао да можемо да разговарамо о столици у УН, али да видимо шта је предлог за коначно решење.

То је једина тема због које би они били спремни да разговарају о статусу”. Уз опаску да још није видео бриселски предлог, Милован Дрецун, председник скупштинског одбора за Косово и Метохију, каже да је више реч о решењима за општине на северу КиМ, а да ће за општине на југу покрајине бити дате посебне гаранције. „Још не знам детаље, али оно што су нам понудили за север, то је отприлике то што смо ми тражили за заједницу српских општина.

Сада је питање како ће бити регулисан положај осталих општина. Чини ми се да су доста изашли у сусрет нашим захтевима”, истиче Дрецун за „Политику“ и додаје да очекује да ће се после девете рунде дијалога доћи до договора. Према Политичкој платформи за разговоре са представницима привремених институција самоуправе у Приштини, подсетимо, Србија је посебно инсистирала на успостављању аутономне заједнице српских општина на КиМ „коју би чиниле територијална аутономија четири општине севера КиМ и друге општине са већинским српским и мањинским становништвом (нпр. Грачаница, Штрпце, Гора..).

Како је јуче оценио Млађан Динкић, министар финансија и привреде и лидер УРС-а, Београд и Приштина су веома близу постизања споразума, али само ако Приштина повуче нови услов који је изненада убацила. „Мислим да смо јако близу споразума. Он је доста побољшан, али не могу да разумем зашто је Хашим Тачи убацио услов који Србија никада неће моћи да прихвати, а то је да не правимо сметње за учлањивање у УН”, рекао је Динкић, а преноси Танјуг. Никола Јовановић, уредник часописа „Изазови европских интеграција”, уверен је да ће доћи до договора јер тренутно договор више треба Приштини, која без њега не може бити члан „ни међународне стонотениске асоцијације”.

Цела идеја политичког дијалога, како каже за „Политику”, била је да се разговора о такозваном унутрашњем статусу Косова, то јест његовој територијалној организацији, у циљу нормализације политичког живота људи на терену, а да се међусобне разлике око међународног статуса уваже и не дирају. „Хашим Тачи је покушао, вероватно подржан од најјачег спонзора независности Косова, да у овом дијалогу ’реши’ и међународни статус Косова, имајући у виду да је Србија сталном причом о датуму себе довела у рањиву преговарачку позицију. Међутим, пристанком Србије на чланство Косова у међународним организацијама послала би се порука државама које га још не признају да се ту не ради о једностраној сецесији, већ о договору са Београдом, што би сигурно довело до нових признања и чланства Косова у многим међународним организацијама”, оцењује Јовановић и додаје да то Србија не би требало да прихвати, јер би тиме изгубила основу да се пита у стварима на Косову, укључујући чак и његов север, и заувек би изгубила прилику да оспорава сувереност Косова у било ком питању.

Политички аналитичар Бранко Радун сматра да је договор могућ и без прихватања „неприхватљивог услова”. „Ако се прихвати тај услов, онда Србија де факто признаје сецесију Косова. Албанци имају подршку САД за такве максималистичке захтеве који су неприхватљиви за Србију. Једино је Америка та која може не само да изврши притисак већ једноставно да наложи Приштини шта да чини током преговора”, каже Радун за „Политику” и упозорава да то не би значило само столицу у УН већ читав низ уступака којим се заокружује сецесија Косова и довршава изградња њихове државности.

Б. Чпајак Ј. Церовина

------------------------------------------------- 

Ештонова отказала посету Хрватској

Загреб – Висока представница Европске уније за спољну политику и безбедност Кетрин Ештон отказала је за јуче планирану посету Хрватској, где је требало да допутује из Сарајева, јавља Танјуг. Вест о отказивању посете је новинарима који су се окупили у седишту хрватског председника Иве Јосиповића, где је требало да се одржи састанак са Ештоновом, саопштила шефица одељења за информације у Јосиповићевом кабинету.

-----------------------------------------------------------------

Јањић: После прве рунде почиње права драма

Директор Форума за етничке односа Душан Јањић каже да ће се прва рунда под патронатом Кетрин Ештон врло брзо завршити, а после тога почиње права драма – комбинација преговора и имплементације. Преговарачи нису ни пипнули питање имовине, новца, енергетике, а знамо да се чак и на Балкану око тога сабирају сви интереси”, казао је Јањић. Он је оценио да је главни ризик у припреми нормализације односа што се преговарачи нису још озбиљно дотакли севера Косова. „На тај ризик постоји само један одговор – тајна је у укључивању и активном учешћу вођа са севера у дијалог. Без тога нема ништа”, уверен је он.

----------------------------------------------

Мркић: Циљ споразум у интересу Србије, а не на штету Косова

Министар спољних послова Србије Иван Мркић рекао је јуче да Београд „врло аутентично и искрено” хоће да постигне „нешто што би се звало договором” са Приштином, који би био у интересу Србије, а не би штетио интересима друге стране. Мркић је, говорећи за Радио Београд, изразио наду да међународна заједница никога неће окривити за неуспех дијалога у Бриселу. Он је истакао да је „битније да се дође до таквог споразума који ће омогућавати нормалан живот, који ће пре свега гарантовати безбедност нашима доле на Космету, што ће дозволити Србима да се концентришу на развојна питања, на питања нормалног живота”. Мркић је о томе какве ће везе постојати између косовских Срба и Београда уколико буде постигнут споразум две стране, рекао да ће то бити „специјалне везе”. „Ми ћемо им сасвим сигурно помагати у разноразним областима живота – у образовању, здравству... Нама је најбитније да полиција одражава састав становништва, и да командири буду Срби, да би читав тај живаљ тамо веровао тој полицији. То је природно”, оценио је Мркић.

Бета

----------------------------------------------

Јањић: После прве рунде почиње права драма

Директор Форума за етничке односа Душан Јањић каже да ће се прва рунда под патронатом Кетрин Ештон врло брзо завршити, а после тога почиње права драма – комбинација преговора и имплементације. Преговарачи нису ни пипнули питање имовине, новца, енергетике, а знамо да се чак и на Балкану око тога сабирају сви интереси”, казао је Јањић. Он је оценио да је главни ризик у припреми нормализације односа што се преговарачи нису још озбиљно дотакли севера Косова. „На тај ризик постоји само један одговор – тајна је у укључивању и активном учешћу вођа са севера у дијалог. Без тога нема ништа”, уверен је он.

----------------------------------------------

Жбогар: Нико не би причао по 14 сати – да не жели договор

Специјални изасланик ЕУ на Косову Самуел Жбогар оценио је да је кључно питање у дијалогу Београда и Приштине решење за север Косова, око чега се застало, и изразио уверење да Београд и Приштина желе споразум. По његовом мишљењу, чињеница да делегације разговарају по 14 сати сведочи о жељи да се договор постигне. „Нико се не би састајао тако дуго ако не би био озбиљан у намери да постигне договор”, казао је Жбогар.

Танјуг

----------------------------------------------

Шокенхоф: Неопходни конкретни споразуми Србије и Косова

Берлин – Фракција немачке владајуће странке ЦДУ–ЦСУ у Бундестагу саопштила је јуче да остаје при ставу да Србија мора да испуни свих седам захтева које је Берлин поставио Београду као услов за почетак приступних преговора и оценила да су сада неопходни конкретни споразуми Београда и Приштине.

Андреас Шокенхоф, заменик председника фракције је оценио да до састанка министара спољних послова ЕУ у понедељак треба да се две стране јасно, детаљно и недвосмислено у писаној форми договоре и да то владе обеју земаља треба потпуно да прихвате, како би се омогућило проверљиво спровођење наведених споразума до самита ЕУ 27. и 28. јуна, а до када Бундестаг треба да одлучи о почетку приступних преговора Србије. „Фракција ЦДУ–ЦСУ је 13. септембра 2012. године у Београду представила ’Седам захтева Србији за почетак приступних преговора’ и одлуку о почетку преговора са Србијом донеће у складу са тим у којој мери су ти услови стварно испуњени и колико је одрживо спровођење реформи и споразума”, рекао је Шокенхоф, преноси Танјуг.

Имајући у виду дијалог Београда и Приштине, Шокенхоф је оценио да су сада неопходни „јасни и конкретни договори” о правима Срба и укидању паралелних структура на северу Косова, као и о jавности токова српског новца, које мора да прихвати становништво на северу Косова.

Неопходно је такође донети јасан план за имплементацију ових споразума који укључује извештај о надгледању ЕУ, оценио је он.

За позитивну одлуку фракције ЦДУ–ЦСУ Бундестага ови споразуми морају, навео је, да се спроведу, а то пре свега важи за области као што су безбедносни сектор, управа и јавност токова новца.

Како се наводи у саопштењу, за позитивну одлуку ЦДУ–ЦСУ у

У саопштењу се наводи да је за позитивну одлуку демохришћана у Бундестагу, важна добра сарадња Србије са Међународним кривичним судом за бившу Југославију, као и процес регионалног помирења.

Због тога је, наводи Шокенхоф, говор председника Томислава Николића прошле недеље у Генералној скупштини УН „јасан корак назад”. „Ако председник једне земље упореди трибунал са инквизицијом или стаљинистичким монтираним процесима и ако процес дијалога који води Кетрин Ештон назове ’крађом Косова’, онда се поставља питање да ли српска страна подржава евентуални договор”, наводи се у саопштењу.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.