Тријумф европске кошарке

Од нашег специјалног извештача
Атина – Тренеру Желимиру Обрадовићу и играчима Дејану Томашевићу и Милошу Вујанићу припадају велике заслуге за тријумф Панатинаикоса у Евролиги. Ипак, то није довољно да би се свгравање московског ЦСКА са европског трона прогласило за успех српске кошарке. Мада је глобализација "протерала" домаће кошаркаше из већине великих европских клубова, успех "зелених" из Атине је без сумње успех грчке кошарке (Панатинаикос има у свом саставу половину играча из своје земље, док у екипама осталих учесника фајнал фора већину чине странци).

Имајући у виду велики одлив играча у Америчку професионалну лигу (НБА), као и све чешће тврдње неких познатих стручњака да у Европи има све мање асова, после свега виђеног на финалном турниру Евролиге у грчкој престоници извесно је да је то био и – тријумф европске кошарке.

Иако америчка НБА увози све оно најбоље са европског тржишта, а извози оно што није по њеним стандардима, квалитет клупске кошарке у Европи је у успону.

О томе сведоче и победе европских екипа на предсезонским турнирима "НБА–Европа", пораст гледаности Евролиге у Русији (финале преносио канал "Русија" који покрива 93 одсто те земље), Кини (први пут преносила фајнал фор Евролиге), САД, Аустралији, Новом Зеланду, Фиџију и другим земљама (укупно преносило 163 државе), као и чињеница да су амерички ловци на таленте више у Европи него у САД.

Многи од њих су у Атини с великом пажњом пратили игре јуниора ФМП-а. Међу њима и познати тренер из "Ел Еја" Мајк Данливи.

Игра у финалу Панатинаикос – ЦСКА (93:91) била је на веома високом нивоу.

Ако се и огласе стручњаци цепидлаке, њихови аргументи ће се распршити пред мишљењем милиона гледалаца широм света који су у финалу видели 184 поена, много лепих потеза и кошева, неустрашивост, напетост, битку до последњег даха.

Да све звезде овога света нису само у САД показали су најбољи играч финала Димитрис Дијамантидис (за десетак секунди отео лопту и у контри постигао тројку), Теодорас Папалукас (ретки су играчи на свету који толико могу да покрену цео свој тим), Милош Вујанић (показао основну одлику асова: у неизвесној завршници, пред 18.000 гледалаца, погодио оба слободна бацања), Трајан Ленгдон (дао две тројке за 34 секунда и најавио драму), Дејан Томашевић (на заласку каријере одиграо најбољу партију у сезони)…

Тренер Желимир Обрадовић је и пре финалног турнира покушао да демантује оне који тврде да су асови давно отишли у НБА, препричавајући неке од незаборавних потеза у овој сезони Евролиге (Санчез, Скола, Папалукас, Планинић…).

А на крају је управо он помрачио све те звезде, освојивши своју шесту титулу првака Европе, одвојивши се на првом месту вечите листе за два корака од Маљковића, Гомељског и Ферандиза (по четири трофеја).

Не треба заборавити да је и Удружење европских професионалних лига (УЛЕБ), тачније његова Евролига,  за седам година постојања направила корак од седам миља, уз обилато коришћење искустава НБА.

На свечаности у Атини извршни директор Евролиге Ђорди Бертомеу није заборавио да помене и НБА и ФИБУ са којом је УЛЕБ још раније закопао ратне секире.

Генерални секретар Фибе Патрик Бауман одржао је говор у духу највећих дипломата, величајући кошарку и одајући признање Улебу за изванредно организован догађај.

Међутим, мало ко је приметио да на тој свечаности није било председника европског огранка Фибе (Фиба – Европа) Јоргоса Василакопулоса, иначе Атињанина, који још не може да се помири са тим да европска кошарка игра по нотама "неког тамо Улеба".