„Пролупали” од љубави

Дебитантски дугометражни филм Косте Ђорђевића прича је и о једном и о другом – и о кидању и о скидању. О кидању због љубави и о скидању са те опојне „дроге”, каква је опсесивно-фантазмагорична и уз то једносмерна љубав, три главна лика ове полуозбиљне омладинске (траги)комедије апсурда.

У фотогеничној београдској Савамали, чијим је блиставим филмичним капацитетима придонела камера искусног маестра Радослава Владића, током 24 сата троје младих људи „пролупалих” од љубави, oпсeднутих вулканским осећањима прeмa пoгрeшним oсoбама, у потрази је за предметима својих опсесија. Косценаристички тројац предвођен Костом Ђорђевићем (ту су и Биљана Максић и Неда Радуловић), кроз наративни ток веома близак омнибус филму (три различите приче на исту тему и са заједничким везивним ткивом) пред филмске јунаке који су тек изашли из детињства и загазили у младост, поставља низ препрека у виду, најчешће, апсурдних и трагикомичних ситуација.

 Пролазећи кроз њих, путеви Ђуре (Марко Јанкетић) заслепљеног „посрнулом” вршњакињом Кики (изврсна хрватска глумица Наташа Јањић) која плесом на шипки у ноћном клубу зарађује за живот и дрогу, Хане (Драгана Дабовић) што себе види већ удатом за идеализованог, одавно ожењеног и много старијег очевог кућног пријатеља (Небојша Глоговац као чврсти бедем сваког филма) и Реље (Никола Ракочевић) који у глави има убиство оног „злотвора” што је са његовом вољеном Сањом (Ивана Вуковић) инфлагранти на телефонском снимку који се врти интернетом, укрштају се и сливају у једну „реку”. У ону која казује о последњим покушајима да се остваре немогући снови. Упркос свему и без обзира на последице. У ону, која сведочи како после ударца главом у зид следи постепено одрастање...

 Ђорђевићев филм је симпатичан. Сасвим се лепо гледа иако је пријемчивији млађој биоскопској популацији, којој су београдски сленг и псовке као начин комуникације далеко блискије и смешније него ли средовечном гледаоцу. Не кажем да „С/Кидање” није духовит филм, јер он то у својој основи јесте, али свакако да би био и духовитији и комичнији да је и чвршће и дубље заснован на оном што се зове интелигентан хумор. Наравно, био би још бољи и да су ликови у овој апсурдној љубавној причи мало боље мотивисани...

Но, шта је ту је. Ђорђевићев филм после дужег времена на српску филмску сцену и на биоскопски репертоар доноси и ведрину и љубав као тему. У том смислу, „С/Кидање” није без значаја. Уз то, нуди гледаоцу и боље упознавање са нашим младим, сјајним глумцима од којих ће многи врло брзо постати велике звезде српског филма.