Дворци Баварске: бајци у походе

Људи стварају историју, али им се она понекад заиста наруга. Министри су баварског краља Лудвига II прогласили лудим, уклонили са престола и, вероватно, удавили када је, за само две деценије владавине, спискао осам векова стицано благо династије Вителсбах. Век касније његови дворци су постали туристичка атракција која је милионима напунила баварски буџет и вишеструко се отплатила: раскошне грађевине досад је обишло око 50 милиона туриста, а и даље се месец дана раније заказује улазак у неке од њих уз улазницу од четири, шест, осам евра...
Ексцентрични Баварац данас би словио за генијалног пословног визионара.
Опседнут Лујем XIV, лабудовима и музиком Рихарда Вагнера, градио је силне дворце у Минхену, на околним језерима и алпским врховима, и опточио их златом – остало је урадила држава: преузела дворце од наследника који нису могли да их издржавају, обновила им фасаде, фонтане и паркове, направила добре путеве, увела благајнике и водиче... да причају, како и приличи, бајковите приче о детињству, владавини и мистериозном крају, дављењем у језеру, монаха који је "живео у облацима" и сваку лепоту коју је виђао хтео да пренесе у неки од својих двораца.

Водичи причају на енглеском, словеначком, јапанском... и хрватском у понеком од њих. Туристи из Србије су сувише ретки да би се за њих снимали посебни аудио записи. Истина, београдска агенција "Компас" почела је да води и наше туристе у обилазак "двораца Баварске". Ако се тура "прими", ко зна – можда ће стубе и благоваонице заменити степенице и трпезарије...

Ма како се именовало, има шта да се види: задивљујућа раскош и заслепљујући сјај, барок, рококо... У Минхену, на око осам километара од центра, Нимфенбург палата, летњиковац Вителсбахових, који је саградио Лудвиг I а унук му га дограђивао и позлаћивао; дворац Херенкимзе на острву усред језера Кимзе, до кога се стиже бродићем са копна, који је Лудвиг градио седам година да би у свега 20 завршених соба боравио само 10 дана пре мистериозне смрти; Линдерхоф, са чувеном собом златом опточених огледала и пећином унутар које је направљено језеро да по њему Лудвиг плови у чамцу у облику лабуда док на позорници гледа и слуша неку од Вагнерових опера; најзад, "дежа ву": препознатљив бајковити Нојшванштајн, подигнут у стилу старонемачких витешких двораца, на литици 1.000 метара изнад тла који је Волту Дизнију послужио за шпицу филма "Успавана лепотица". Много 22-24-каратног злата у собама са тајним вратима, огромним краљевским креветима под балдахинима, мозаицима на подовима који су рађени по 4,5 године, лустери тешки по 500 килограма са 108 свећа, паркови по угледу на Версај за чије је засаде годишње трошено по 100 товара стајског ђубрива да би брже расли, таписерије и гоблени које су вредне Баварке годинама везле, таванице и зидови с призорима из Вагнерових опера...

И успут, прича о краљу који је више волео уметност него трон, своје другаре него вереницу Софију, Вагнеровом мецени и инспирацији научницима и инжењерима: на његов подстицај, направили су прву покретну траку (на Сименсов динамо) да допреме камен до градилишта његових двораца, а онда и чаробни "сточићу, постави се". Делује чудновато, а сасвим је прозаично: краљ је волео и јео силне слаткише, изгубио зубе, и никада није јео другачије него сам; зато су конструктори направили сто који се покретним механизмом спуштао до кухиње где би га раскошно поставили, а онда механизмом подизали до краљевих одаја да краљ у осами обедује.

Данас, краљ који се називао "краљем месеца" (за разлику од узора му, Краља сунца) сасвим је приземљен – можда и за наук како се уновчује историја и у дворцима грађеним пре, рецимо, свега 130 година: разгледнице, мајице, шоље и кригле, ножеви, јастучнице, постери... све са ликом Лудвига II и CD-има са Вагнеровом музиком. Ту, и у оних 50 милиона посетилаца, лежи тајна Лудвига II: његова бајка такође има срећан крај.