Dvorci Bavarske: bajci u pohode

Ljudi stvaraju istoriju, ali im se ona ponekad zaista naruga. Ministri su bavarskog kralja Ludviga II proglasili ludim, uklonili sa prestola i, verovatno, udavili kada je, za samo dve decenije vladavine, spiskao osam vekova sticano blago dinastije Vitelsbah. Vek kasnije njegovi dvorci su postali turistička atrakcija koja je milionima napunila bavarski budžet i višestruko se otplatila: raskošne građevine dosad je obišlo oko 50 miliona turista, a i dalje se mesec dana ranije zakazuje ulazak u neke od njih uz ulaznicu od četiri, šest, osam evra...
Ekscentrični Bavarac danas bi slovio za genijalnog poslovnog vizionara.
Opsednut Lujem XIV, labudovima i muzikom Riharda Vagnera, gradio je silne dvorce u Minhenu, na okolnim jezerima i alpskim vrhovima, i optočio ih zlatom – ostalo je uradila država: preuzela dvorce od naslednika koji nisu mogli da ih izdržavaju, obnovila im fasade, fontane i parkove, napravila dobre puteve, uvela blagajnike i vodiče... da pričaju, kako i priliči, bajkovite priče o detinjstvu, vladavini i misterioznom kraju, davljenjem u jezeru, monaha koji je "živeo u oblacima" i svaku lepotu koju je viđao hteo da prenese u neki od svojih dvoraca.

Vodiči pričaju na engleskom, slovenačkom, japanskom... i hrvatskom u ponekom od njih. Turisti iz Srbije su suviše retki da bi se za njih snimali posebni audio zapisi. Istina, beogradska agencija "Kompas" počela je da vodi i naše turiste u obilazak "dvoraca Bavarske". Ako se tura "primi", ko zna – možda će stube i blagovaonice zameniti stepenice i trpezarije...

Ma kako se imenovalo, ima šta da se vidi: zadivljujuća raskoš i zaslepljujući sjaj, barok, rokoko... U Minhenu, na oko osam kilometara od centra, Nimfenburg palata, letnjikovac Vitelsbahovih, koji je sagradio Ludvig I a unuk mu ga dograđivao i pozlaćivao; dvorac Herenkimze na ostrvu usred jezera Kimze, do koga se stiže brodićem sa kopna, koji je Ludvig gradio sedam godina da bi u svega 20 završenih soba boravio samo 10 dana pre misteriozne smrti; Linderhof, sa čuvenom sobom zlatom optočenih ogledala i pećinom unutar koje je napravljeno jezero da po njemu Ludvig plovi u čamcu u obliku labuda dok na pozornici gleda i sluša neku od Vagnerovih opera; najzad, "deža vu": prepoznatljiv bajkoviti Nojšvanštajn, podignut u stilu staronemačkih viteških dvoraca, na litici 1.000 metara iznad tla koji je Voltu Dizniju poslužio za špicu filma "Uspavana lepotica". Mnogo 22-24-karatnog zlata u sobama sa tajnim vratima, ogromnim kraljevskim krevetima pod baldahinima, mozaicima na podovima koji su rađeni po 4,5 godine, lusteri teški po 500 kilograma sa 108 sveća, parkovi po ugledu na Versaj za čije je zasade godišnje trošeno po 100 tovara stajskog đubriva da bi brže rasli, tapiserije i gobleni koje su vredne Bavarke godinama vezle, tavanice i zidovi s prizorima iz Vagnerovih opera...

I usput, priča o kralju koji je više voleo umetnost nego tron, svoje drugare nego verenicu Sofiju, Vagnerovom meceni i inspiraciji naučnicima i inženjerima: na njegov podsticaj, napravili su prvu pokretnu traku (na Simensov dinamo) da dopreme kamen do gradilišta njegovih dvoraca, a onda i čarobni "stočiću, postavi se". Deluje čudnovato, a sasvim je prozaično: kralj je voleo i jeo silne slatkiše, izgubio zube, i nikada nije jeo drugačije nego sam; zato su konstruktori napravili sto koji se pokretnim mehanizmom spuštao do kuhinje gde bi ga raskošno postavili, a onda mehanizmom podizali do kraljevih odaja da kralj u osami obeduje.

Danas, kralj koji se nazivao "kraljem meseca" (za razliku od uzora mu, Kralja sunca) sasvim je prizemljen – možda i za nauk kako se unovčuje istorija i u dvorcima građenim pre, recimo, svega 130 godina: razglednice, majice, šolje i krigle, noževi, jastučnice, posteri... sve sa likom Ludviga II i CD-ima sa Vagnerovom muzikom. Tu, i u onih 50 miliona posetilaca, leži tajna Ludviga II: njegova bajka takođe ima srećan kraj.