Мржња као мотив злочина

Државна статистика о злочинима учињеним из мржње треба да омогући спречавање таквих кривичних дела и да покаже које су друштвене групе најрањивије. То је речено на заједничкој конференцији за новинаре Комитета правника за људска права и Геј Стрејт Алијансе.

Државни секретар у Министарству правде и државне управе Гордана Стаменић истакла је да држава треба да обучи људе за рад у институцијама са жртвама таквих злочина.

Будући да врло мали број жртава пријављује злочине из мржње, неопходно је у друштву развити свест о штетности сваке врсте дискриминације, а због тога је и у Кривични законик унета одредба о мржњи као отежавајућој околности при одмеравању казне.

Злочини из мржње познати су у кривичном праву као злочини мотивисани предрасудама. Починилац напада жртву због њене стварне или претпостављене припадности одређеној.

Жртве злочина из мржње су обично предмет напада због њихове расе, „инвалидитета, класе, етничке припадности” старости, пола, родног идентитета, друштвеног статуса или политичке припадности.

Мржња као мотив извршења злочина може донети пар месеци или чак пар година више у затвору ономе ко је ударио, претукао или убио управо из тог разлога – из мржње. Суд ће мржњу ценити као посебну отежавајућу околност приликом одмеравања казне.

Ако је мржња као мотив злочина постојала „због припадности раси и вероисповести, националне или етничке припадности, пола, сексуалне оријентације или родног идентитета другог лица”, онда је то „посебна околност за одмеравање казне за кривично дело учињено из мржње”.

На тај начин је у Кривичном законику појачана заштита припадника друштвених група које су посебно рањиве или су мета појачаних напада.

– Мржња је елемент многих кривичних дела. На пример, кривично дело изазивања верске и националне мржње или нетрпељивости већ има мржњу у опису дела и у таквим случајевима мржња се не може узети као отежавајућа околност, јер она већ чини то кривично дело. Она може бити побуда за готово сва кривична дела, па чак и за крађу. Различите побуде за извршење дела увек се узимају као околности, олакшавајуће или отежавајуће, за одмеравање казне. Међутим, овде је циљ био да одређене групе, које су изложене појачаном насиљу, буду посебно заштићене – каже за „Политику” др Зоран Стојановић, професор Правног факултета у Београду и председник радне групе Министарства правде за израду Закона о изменама и допунама Кривичног законика.

Суд ће доказивати постојање мржње у сваком конкретном случају.

– Мржња је тешка за доказивање, као и све оно што је субјективно, што је у глави учиниоца кривичног дела. Судови то доказују углавном посредно, помоћу објективних околности случаја или ако је мржња и вербално исказана приликом извршења дела. Као што је некада и код убиства тешко доказати умишљај тако ће и овде бити тешко доказати мржњу – објашњава професор Стојановић.

Уколико се докаже да је, на пример, тешка телесна повреда нанета из мржње, суд је у обавези да одмери тежу казну, али само у прописаном распону за то кривично дело.

– Ако је прописана казна од шест месеци до пет година затвора, од суда ће у сваком конкретном случају зависити да ће одмерити казну за пар месеци или пар година више, у оквиру овог распона, због тога што је кривично дело учињено из мржње – каже др Стојановић.

Многа убиства се чине из мржње, али ако је узрок те мржње припадност другој нацији или другом полу, суд то мора да цени као посебну отежавајућу околност.  За „обично убиство” прописана је казна од пет до 15 година затвора, па суд може одмерити 10 година за убиство и додати још пола године или више – због мржње као побуде. Међутим, суд не може изрећи казну већу од 15 година затвора.

Иницијатива Министарства правде и државне управе да се води посебна статистика о овим злочинима, указује и на потребу за вођење статистике и за друге специфичне врсте кривичних дела. Тако су „посебан третман” већ добила кривична дела силовања и сексуалног насиља према деци и малолетницима, што је предвиђено такозваним Маријином законом, који има за циљ спречавање нових злочина.