Бити Кенеди

Од нашег сталног дописника

Вашингтон – Иако није званично саопштено – што се очекује до краја месеца – званично је пуштено у оптицај: Барак Обама је за амбасадора САД у Токију одредио Каролину Кенеди (55), ћерку Џона и Жаклине Кенеди и јединог живог члана породице бившег америчког председника.

Каролина Кенеди је – Кенеди. Све друго из њене биографије је мање важно: да је правница, публициста, да је активна у многим непрофитним организацијама. Она ће се придружити групи такозваних „политичких амбасадора”, чије је именовање по традицији у дискреционој надлежности сваког станара Беле куће. Таквих је око 30 одсто, сви остали су дипломатски професионалци.

Обама се за њу определио зато што је Кенеди (мужевљево презиме Шлосберг – супруг јој је познати дизајнер Едвин Шлосберг са којим има троје деце, што се углавном не помиње) и што ће у Токију свакако бити нека врста „дипломатске принцезе”.

Главнина дипломатског посла са важним савезником биће, као и у свим амбасадама којима шефују политички изабраници, у рукама заменика. У овом случају то је садашњи министар саветник Курт Тонг, који је у Азији 17 година, течно говори и јапански и кинески – али нема политичку „тежину”.

Та тежина је свакако на страни иначе витке нове амбасадорке, због њене несумњиве блискости са председником. Рано га је подржала у кампањи 2008, када се још борио са партијском ривалком Хилари Клинтон, а 2012. била је копредседница његове изборне кампање.

Као и сви Кенедијеви, није одолела искушењу да и сама загази у воде политике: 2009. је покушала да попуни место у Сенату које је, поставши државна секретарка, ослободила Клинтонова, али то се завршило неуспехом, како због отпора политичких ветерана, тако и зато што се показала слабим политичким материјалом.

Остало је упамћено да је у једном интервјуу „Њујорк тајмсу” чак 138 пута употребила вербалну поштапалицу „ју ноу” („знате”).

Али славни отац и мајка – председник који је био жртва атентата у новембру 1963. и постао нека врста мита у новијој политичкој историји Америке – и чувено презиме компензација су за све. Па је тако и најава њеног амбасадорског постављења овде била подсетник на сагу Кенедијевих, једине политичке династије коју ова земља има.

Прво је што тим поводом изнето било је то да Каролина креће стопама свог деде, Џозефа Кенедија (1888–1969) оснивача династије, својевремено америчког амбасадора на Двору Светог Џејмса (у Лондону) уочи Другог светског рата. Њена тетка Џин Ен Кенеди (85) била је пак пет година амбасадорка у Ирској, по избору председника Била Клинтона.

Мит о Кенедијевима створили су њен отац и два стрица, Роберт (Боб) и Едвард (Тед). Боб је такође, у покушају да у Белој кући наследи брата, убијен у атентату 1968. Тед је наставио да носи политичку заставу породице и такође имао председничке амбиције, али је у борби за партијску номинацију Демократске странке 1980. поражен од Џимија Картера.

Поразу је умногоме допринела и никад до краја неразјашњена саобраћајна несрећа из 1969, у којој је, у аутомобилу којим је управљао, после слетања с моста у реку, погинула његова сапутница Мери Копечни.

Сенатор Кенеди је тада отишао са лица места не позвавши помоћ и не пријавивши несрећу. Осуђен је условно на само два месеца затвора. Али није прекинуо политичку каријеру: сенатор из Масачусетса био је 37 година, од 1962. до своје смрти (од тумора на мозгу) у августу 2009.

После његовог одласка клан Кенеди у Конгресу је заступао његов млађи син Патрик Кенеди (46), чији је мандат истекао у јануару 2011, али није желео да се поново кандидује.

Кенедија потом у Конгресу и у националној политици није било две године – једина пауза откако су ступили на политичку сцену – све до новембарских избора прошле године, када је у Представнички дом дошао Џозеф  Кенеди (32), унук Боба Кенедија и син Џозефа Патрика Кенедија Другог, конгресмена од 1987. до 1999. (данас је на челу једне непрофитне енергетске компаније).

Није ни Американцима лако схватити ко је ко међу Кенедијевима данас. Од деветоро деце „патријарха” Џозефа и Роуз Кенеди (чији су преци из Ирске), четири сина и пет кћери, данас је жива само амбасадорка Џин Ен, али и укупно 29 унука, који чине трећу генерацију фамилије. Њихова деца, односно праунуци, нису урачуната.

Шта је међутим са „проклетством Кенедијевих”, које се обавезно помиње уз њихово име, због чињенице да је поред успона породица имала и велике трагедије. Поред два атентата, ту су и многобројне несреће.

Старији брат Џона Кенедија, Џозеф П. Кенеди погинуо је у као пилот у Другом светском рату 1944, а четири године касније, у авионској несрећи у Паризу, погинула му је и сестра, и 28-годишња Катлин Кенеди.

Друга сестра, Еунис Кенеди Шрајвер, умрла је од Адисонове болести, ретког поремећаја.
Као пилот приватног авиона страдао је и Џон Кенеди јуниор, син председника Кенедија, брат будуће амбасадорке.

Само три месеца пре атентата на Џона Кенедија, преминуо му је прерано рођени син Патрик Бувије Кенеди. Дејвид Кенеди, син Роберта Боба Кенедија, умро је 1984. после предозирања кокаином. Његов брат Мајкл (Роберт и Етел Кенеди имали су једанаесторо деце) погинуо је скијајући се 1997. Едвард Кенеди јуниор је 1973. остао без ноге која му је ампутирана због канцера...

И тако редом, навођење свих несрећа захтевало би много простора. Оне су у сваком случају део мита о Кенедијевима, којима је славно презиме препорука, али често и тешко подношљив терет.
Као и сваки мит, и овај о Кенедијевима много тога преувеличава да би много тога прикрио.

ратко председниковање Џона Кенедија тако се најчешће помиње као амерички „Камелот”, доба обнове са асоцијацијама на двор и легенду о британском краљу Артуру.

Историчари међутим младоликог Кенедија пре сликају као серијског прељубника, физички веома болесног човека и не баш далековидог политичара, који је земљу увукао у Вијетнамски рат, у Кубанској кризи свет замало није гурнуо у нуклеарну катастрофу, а код куће се није адекватно суочавао са растућим проблемом грађанских права црнаца, док су све његове законодавне иницијативе блокиране у Конгресу.

Његов млађи брат је међутим био „другачији човек за другачије време”: своју председничку кампању 1968. водио је на антиратној платформи и знао је како да мотивише црнце, хиспанике и тих година политички веома активне студенте, а да није убијен вероватно би оставио дубљи траг него брат.

Тед Кенеди је упркос томе што је био мање харизматичан од убијене браће ипак успео да деценијама буде један од стожера Демократске партије, мада није постигао оно главно: да у Белој кући опет буде један Кенеди.

Али аура остаје – и делује. Најновија прича је да би за место сенатора Масачусетса које је упражњено смрћу Теда Кенедија, последњег од славне браће, могао да се кандидује Тед Кенеди јуниор (52), његов старији син. Он је сада правник који мирно живи у Конектикату, досад се није бавио политиком, али му је презиме – Кенеди.

Шта значи „бити Кенеди” својевремено је описао баш Едвард (Тед) Кенеди, причом како му је противкандидат у његовој првој кампањи за сенатора 1962. у лице рекао нешто што није било ни најмање спорно:  „Да се зовеш само само Едвард Мур, твоја кандидатура би била виц”.

Едвард Мур је међутим био и Кенеди. Победио је тада и у седам следећих сенатских избора.