Шамар аутономији Војводине

Нови Сад – Од објављивања Предлога декларације о заштити уставних и законских права АП Војводине, очи јавности биле су упрте у њега. Председник војвођанског парламента Иштван Пастор, као помиритељ и глас разума у једним, али и врло оштар критичар декларације у другим моментима, на крају је донео одлуку – Предлог декларације пред посланицима ће се наћи тек после мајских празника.

О њему ће претходно расправљати скупштински Одбор за питања уставно-правног положаја Војводине, допуњен са четири стручњака из редова експерата за уставна питања и друштвене науке, пресекао је Пастор политичку агонију после договора са свим парламентарним странкама.

Он у разговору за „Политику” открива како је успео да спречи даљу радикализацију политичких прилика у Војводини, да ли је Декларација направила зид ћутања између Бојана Пајтића и њега, да ли је на вези с влашћу у Београду... и објашњава редослед корака:

„План је да до седнице у четвртак 25. априла имамо имена четири стручњака, да их на седници именујемо и да после празника то радно тело у пуном саставу започне разматрање текста Декларације. Формално-правно гледано, и без та четири експерта Одбор за питања уставно-правног положаја би могао да ради јер има кворум. Али тиме не се би добио исти квалитет.

Зашто Одбор у пуном саставу није раније конституисан када сте писали Омнибус законе, Статут?

Вероватно због тога што је тада била другачија матрица функционисања. Одбор није моја измишљотина, већ слово написано у актима које смо усвојили у самој Скупштини. И зато је важно да то што смо прописали себи као обавезу покушамо да поштујемо до краја. Нећемо ништа изгубити ако Предлог декларације не буде у четвртак на седници, јер не може, него неког другог дана.

Да ли већ имате неке предлоге ко ће бити кандидати?

Не знам ко ће то бити, али сигуран сам да ћемо се око тога договорити. Три кандидата ће предложити владајућа коалиција, а једног опозиција. Улога тих људи је важна јер уносе дозу стручности без страначке острашћености. Рад Скупштине и свих радних тела је отворен, а укључивањем стручњака добићемо додатни квалитет а то је стручно научна утемељеност у расправи о уставно-правним питањима.

Али, зашто нисте формирали то тело када је Уставни суд прогласио неуставним делове Закона о надлежностима?

И ја себи постављам та питања и зашто се чекало четири мандата. Ово је први пут да радно тело долази у ситуацију да буде незаобилазно у одлучивању. Тематика декларације доводи Скупштину у ситуацију да се одбор не може заобићи јер је задатак Одбора да према Скупштини припреми одговарајући предлог за одлучивање. Зашто нисмо летос? Ја сам мислио да ће кренути разговори на релацији између две владе.

Кренули јесу, али шта се после десило?

У праву сте, било је сликања, изјава и онда је разговор изостао. С друге стране, кренули смо у једну веома значајну политичку акцију у оквирима система. Влада је поднела иницијативу за оцену уставности Закона о буџетском систему, затим смо предложили амандмане на буџет за ову годину. Повлачени су одређени кораци и све је личило на то да ће и питање надлежности лагано доћи на дневни ред, али било је много важнијих приоритета. Сада сам убеђен да ће Одбор који ћемо конституисати добити кључну улогу у генерисању напора за решавање проблема, и што се тиче спорних ствари из Закона о надлежностима. Неке ствари су перманентно решене одлуком Уставног суда, али питам се зар је могуће да не можемо наћи формулацију која може да издржи оцену уставности, а да омогућава да пољопривредницима исплаћујемо одговарајуће накнаде? Или да покрајинска влада и одговарајући секретаријат исплаћује накнаду за новорођену децу? Зар је могуће да, иако имамо у буџету средства, месеци пролазе а нисмо у стању да нађемо формулацију с којом можемо допунити закон и помоћи људима.

Дакле, задатак Одбора ће бити да решава та отворена питања?

Управо тако. Сви ми знамо да је попуњавање уставно-правног оквира око статуса, положаја, надлежности, економије Војводине једно недоречено и незаокружено питање. На страну они елементи које смо мислили да смо решили, али нисмо, јер их је Уставни суд оборио или ставио под знак питања. Има низ других ствари око којих је та недореченост одавно у категорији скупштинског кашњења као што је питање финансирања. С тог аспекта, мислим да декларација и све оно што је произвела јесте и доказ да се та нерешена и недоречена питања могу злоупотребити за стварање политичке напетости какву смо видели, и да то може да постане полигон међустраначког обрачунавања. Ствари можемо решавати ако се разговори растерете страначко-политичког набоја и ако се о њима разговара у оквиру система, а не да се користи начин који за последицу има лепљење плаката који позивају на смрт и убиство. Против тога свако мора да подигне глас.

Да ли је за вас спорна та друга реченица?

Не бих желео да говорим о реченицама у декларација. Као председнику Скупштине било ми је веома важно да читаву причу приземим, уведем у она правила која смо сами дефинисали. Ако то учинимо, а убеђен сам да хоћемо, онда ће и та реченица доћи на сто. Наћи ће се формулација која ће свакога задовољити.

Она је била предмет највећег спорења. Зар бежите од одговора на то питање?

Није нама проблематичан део реченице који говори о томе да постоји опредељење да је Војводина саставни део Србије, него је знак питања код тога ко је ту одлуку донео. Нажалост, не можемо дописати историјска акта. У тој реченици пише „грађани Војводине су се определили”, али нису у тој могућности били сви учесници. Наиме, због тога што је то био период одмах после окончања Првог светског рата губитници су били искључени из доношења те одлуке. Не знам како би одлучили да су били тамо, али Мађари и Немци нису били тамо и због тога морамо наћи дефиницију која ће означити суштину а која ће бити прихватљива за сваког.

Да ли делите став Ненада Чанка да је Бојан Пајтић искористио декларацију да би се заштитио од афере у Развојној банци Војводине?

Не делим. Ја сам с Пајтићем разговарао, питао сам га који је био фитиљ за овај потез и знам да није то у питању. Не слажем се с тим да су проблеми настали 2012. године, али сада треба да се уздржимо и да не користимо ову ситуацију за међустраначко ловљење и привлачење бирачког тела.

Да ли је тачно да сте две недеље пре објављивања декларације припремали сличан текст, али о финансирању покрајине?

Јесте.

И онда вас је господин Пајтић претекао и осујетио ваше намере?

Не верујем, јер декларација је документа који је у званичној процедури, а мој папир је папир о коме смо требали тек да почнемо разговоре. Припремао сам расправу о финансирању Војводине. Није мене нико скренуо, нити ја то доживљавам као такмичење. Између нас не постоји никакав лични сукоб.

Али тема оба документа је финансирање покрајине?

Али не могу да се пореде јер су различитог карактера. Ја сам све припремио на основу договора с њим, и то с групом људи који су ван политике, сличног калибра као та четири члана која очекујемо у Одбору. Тај папир није декларативне већ конкретне природе и бави се питањем финансирања, будући да је настала мешовита радна група која је већ требало да почне да ради на томе. Радна верзија тог документа налази се код господина Пајтића. Он није пуштен ни у какву процедуру и доживео је судбину да се не започне низ консултација са странкама због тога што је настала оваква ситуација. Знате, прошло је време декларативног залагања за аутономију и данас би требало да се бавимо занатским политизирањем.

Да ли сте у контакту с влашћу у Београду, господом Николићем, Дачићем, Вучићем?

Да. Мислим да је то мерило минимума одговорности на позицији коју имам и као председник Скупштине и као председник парламентарне странке. Разговарали смо и уочи митинга и после митинга. Ако човек тражи решење онда мора да разговара или размени ставове са онима с којима треба то решење да нађе.

Питам вас јер се увелико спекулише да СВМ у локалним самоуправама излази из власти са ДС-ом и улази с другом страном.

Чињеница је да је од маја наовамо све доста флуидно, да свако са сваким разговара у свим комбинацијама. У септембру, када су започела та превирања, ми смо рекли да остајемо при коалиционим договорима које смо потписали и да ни један од нас не желимо да дестабилизујемо.

Да ли је владајућа коалиција у покрајини дестабилизована?

Стабилна је. Разговарамо о стварима, покушавамо једни друге да разумемо, да пронађемо решења. Вероватно ће се даље наставити та природна политичка борба власти и опозиције, али је важно да она остане у оквирима онога што се данас може сматрати нормалним.

А какве последице може да има прикупљање потписа за смену Владе Војводине?

Све ово што се сада дешава на политичкој сцени у виду перформанса је легитимно, али може да има само морално-политичке последице у смислу да господина Пајтића доводи у ситуацију да он донесе неку личну одлуку. Правно-политичке последице са аспекта расписивања избора нема јер тако није предвиђено у нашим актима.

Да ли и даље тврдите да је декларација непромишљена, да је изабран лош моменат?

Било би непоштено када бих повлачио реченице које сам изговорио уназад 10 дана, али бих молио да се подразумевају у том контексту у коме су биле изговаране. Мислим да је читава идеја или уставна категорија која се зове аутономија Војводине доживела огроман ударац или шамар, ако хоћете, јер је постала полигон за страначку битку. С тог аспекта мислим да би за све нас као актере на политичкој сцени овај случај требало да буде поучан.