Синод разрешио владику Качавенду

Од данас, Василије Качавенда више није владика, а у кратком телефонском разговору за „Политику” није желео да на било који начин коментарише вест о свом одласку из епископске фотеље, поручивши „Политици” да изјаве евентуално може давати само уз дозволу Информативне службе Светог синода.

Спава ли ипак мирно Василије Качавенда, који је можда покренуо највећу аферу СПЦ у њеној модерној историји, пошто је Свети архијерејски синод активирао његову оставку, коју је он поднео још новембра прошле године, због како је тада навео, здравствених разлога.

Из Канцеларије Светог синода са потписом епископа бачког Иринеја, саопштено је како је Свети архијерејски синод, на седници донео одлуку да усвоји оставку епископа зворничко-тузланског Василија на службу активног епархијског архијереја, поднету из здравствених разлога 6. новембра 2012. године и да га разреши даљег управљања Епархијом зворничко-тузланском.

У саопштењу се прецизира да се „овим утолико мења одлука Светог архијерејског синода од 6. новембра 2012. године, којом је оставка епископа Василија била начелно прихваћена, а он умољен да остане у служби епархијског архијереја до редовног заседања Светог архијерејског сабора у мају 2013. године, ради завршетка започетих пројеката”.

За администратора Епархије зворничко-тузланске постављен је епископ бањалучки Јефрем, закључено је у саопштењу. Тиме се назире даља судбина Василија Качавенде, који је ових дана био под баражном ватром медија који су износили низ оптужби на његове хомосексуалне склоности, недостојне великодостојника СПЦ. Чланови Светог архијерејског синода, имали су увид у видео-материјале који су тајно снимани приликом владикиних „ванепархијских активности” још у новембру прошле године, али је тада преовладала она струја унутар синода која се залагала да епископ Василије Качавенда ипак оде у тишини из свог богатог владичанског двора.

Извор из самог врха СПЦ за „Политику” подсећа да о коначној судбини епископа може одлучивати само Сабор или Велики црквени суд, сачињен од 12 епископа.

Према речима нашег извора, текст саопштења се у Београдској патријаршији писао веома дуго, одмеравала се свака реч, али није било ниједног тренутка дилеме да владика Василије треба да оде.

Наш саговорник каже да је, у случају „Качавенда”, једна група владика желела да епископ зворничко-тузлански оде по сваку цену и уз помпу, док је друга струја такође желела да се Качавенда повуче, али тихо, без дизања прашине у јавности.

– Погрешна је теза да је такозвана либерална струја унутар СПЦ желела да Качавенда оде, док је такозвана конзервативна струја желела да Качавенда остане. Напротив, сви смо знали да он мора да оде. Терет чињеница је био такав да је и једна и друга група владика одлучила да се његова оставка активира – прецизира наш извор.

Иако су поједини интелектуалци који се противе споразуму између Београда и Приштине, сматрали да је темпирање случаја Качавенда пажљиво одмерено како би се неутралисао СПЦ као последњи фактор отпора предаји северног Косова Приштини, саговорник „Политике” из СПЦ не жели да меша случај Качавенде са ставом Синода о бриселским преговорима.

----------------------------------------------

Магистрирао на тему „Менаџмент и религија”

Владика Василије (Љубомир) Качавенда рођен је на Светог Николаја, 19. децембра 1938. године у Сарајеву. Основну школу завршава у Славонском Броду, Богословију Светог Ћирила и Методија у Призрену, а Богословски факултет у Београду. Магистрирао је у Београду на тему „Менаџмент и религија”. Свој манастирски живот као искушеник започео је у манастиру Лепавина, а 1957. године прима монашки постриг и на монашењу добија име Василије. На Божић 1960. прелази у Тузлу, где је постављен на дужност секретара Црквеног суда Епархије зворничко-тузланске,а недуго затим и за архијерејског заменика Епархије зворничко-тузланске у Тузли. После смрти епископа Лонгина, Свети архијерејски сабор Српске православне цркве 1978. године изабрао је Василија (Качавенду) за новог епископа Епархије зворничко-тузланске.

Под лупом медија, Василије Качавенда се нашао и због раскошног живота, у луксузном владичанском двору у Бијељини.