Европљани траже смену Волфовица

Од нашег сталног дописника
Вашингтон, 8. маја – Светска банка је у ванредном кадровском стању: припрема смењивање свог председника, Американца Пола Волфовица (63). Истражни комитет њеног одбора извршних директора је, како се незванично чује, оценио да је Волфи прекршио правила кад је пре 20 месеци својој интимној пријатељици Шахи Ризи (53) дао замашну повишицу, па да зато треба да поднесе оставку.

Ситуација је ванредна и у стратешком смислу. Смена би, наиме, нанела болан ударац вођству САД у глобалним пословима, њени поборници настоје да нађу начин како да је изведу – без повећавања постојећих неслагања с Белом кућом која је Волфовица истурила на тај високи међународни положај.

И сама драматизација је ванредна. Никад досад председник Светске банке није склоњен с дужности у кризној атмосфери каква сада влада, па нема преседана на основу којег би се закључило шта све следи у таквом процесу – сугерише "Њујорк тајмс".

Истражни комитет свој налаз још држи у тајности, а медији се позивају на назнаке из обавештених кругова. По тим верзијама, Волфовиц би могао да "одлети" на један од два начина: или тако што би му се исказало неповерење и пружила могућност да се сам повуче, или да му се директно уручи отказ.

У захтевима за смењивање најенергичнији су представници земаља Европе, традиционалних савезника САД. О својој тежњи обавестили су администрацију америчког председника Џорџа Буша, који је недавно поновио да има "пуно поверење" у Волфовица.

На ванредним искушењима је, при том, и традиција поделе водећих улога у главним међународним финансијским институцијама. Американци су стално на челу Светске банке а Европљани за кормилом Међународног монетарног фонда (ММФ), али се осећају комешања око оба та врха.

Још пре постављења Волфовица, који је примљен са зазором због тога што је као заменик шефа Пентагона био један од главних пројектаната рата у Ираку, група Европљана је у оптицај пустила предлог да се одустане од обичаја да председник Светске банке обавезно буде вашингтонски кадар.

Право на ту функцију Америка образлаже чињеницом да је највећи акционар (16,4 одсто). Али, улог удружених Европљана је двоструко већи.

Вашингтон се ангажовао за претумбавање обичаја у ММФ. Према наводима њујоршког дневника, Бушова екипа се заложила да се у тој институцији гласачки удео Европљана смањи, а да се повећа утицај Кине и других брзорастућих економија…

Засад, како се наводи, међу развијеним земљама подршку Волфовицу дају само САД, Јапан и Канада, чији је укупни удео у финансирању банке – мањи од 30 одсто. Од јуче је битно ослабљен и Волфовицев тим: оставку је поднео његов главни саветник Кевин Келемс, кога је са собом довео из Пентагона. У постојећим околностима, врло је тешко бити ефективан у унапређивању мисије Светске банке – образложио је Келемс свој корак.

Уздрмани председник те институције налази снаге за противнапад. Каже да се против њега води "прљава кампања".

Његови критичари тврде пак да је одступио и од свог прокламованог "рата против корупције и сиромаштва" кад је својој пријатељици дао огромну повишицу. Он јесте поштовао норму банке да у њој не може да опстане службеница која је у интимној вези са шефом, па је Шаху Ризу преместио у Стејт департмент. Проблем се појавио кад је утврђено, како се саопштава, да јој је без одобрења одбора, у том трансферу повећао годишњу плату, из фонда банке, са 132.660 на 193.590 долара (чиме је, узгред буди речено, за 10.000 премашила принадлежности шефовице дипломатије Кондолизе Рајс).

Афера може да нашкоди и – најнемоћнијима. Многе владе, нарочито европске, наговештавају да неће уплатити прилоге у фонд за помоћ сиромашнима у свету, све док се Волфовиц не "уклони" – извештава "Вашингтон пост", преносећи сличну бојазан и Елизабете Стјуарт из организације Оксфам, посвећене борби против сиромаштва.