Дан за историју у Белфасту
На свечаној скупштинској седници, у присуству великог броја страних званичника и гостију, проглашена је јуче мешовита влада, састављена од доскорашњих љутих противника, а први министар и његов заменик положили су заклетву, изражавајући веру у успех на заједничком путу ка просперитету.
Било би лепо да је ово вест из Србије, али није. Из Белфаста је. За разлику од наших грађана осуђених на продужено мрцварење у ишчекивању политичког договора оних којима су брзоплето уделили своје гласове, становници Северне Ирске (Алстера) имају разлога да са оптимизмом гледају у будућност. Захваљујући споразуму и доброј вољи лидера странака победница на мартовским покрајинским изборима, британска провинција на ирском острву, вишедеценијско поприште крвавих сукоба, добила је полуаутономну извршну власт на чијем челу су представници некадашњих зараћених страна, у име протестантске већине Ијан Пејсли (81) као премијер, а католик Мартин Мекгинис (56), на месту његовог заменика.
Тај тандем, уколико се покаже успешним, одиста би могао да симболише нову еру у Северној Ирској, јер обојица су у својој екстремистичкој прошлости били затворски кажњавани због учешћа у илегалним акцијама једних против других, извлачи лондонски "Гардијан" сродни податак из њихових биографија.
Предводник Демократске партије униониста, у чијем имену је садржан политички циљ, а то је останак Алстера у саставу Уједињеног Краљевства, Ијан Пејсли познат је као један од најискључивијих и најтврдокорнијих актера северноирске политичке сцене, неповерљив и неспреман на уступке. Као такав, он до пре неколико недеља није хтео ни да проговори са Мартином Мекгинисом, чланом најужег руководства Шин Фејна, политичког изданка терористичке Ирске републиканске армије (ИРА) посвећене борби за јединствену Ирску и припајање северног дела острва Републици Ирској.
"Не би се чак поздравили ни у пролазу, у ходницима Стормонта", илустровао је дојучерашњу ситуацију Питер Хејн, министар за Северну Ирску у британској влади, који ће убудуће, по свему судећи, имати знатно мање посла јер ће мешовита влада у Белфасту имати висок степен аутономије.
Церемонији у Стормонту, замку поред Белфаста где је смештен покрајински парламент, присуствовали су и шефови влада из Лондона и Даблина, Тони Блер и Берти Ахерн, који су координисали мировним процесом и у тренутку када се учинило да од споразума нема ништа, северноирским политичким вођама поставили ултиматум, да се договоре или ће остати без могућности доношења било каквих одлука, а из Лондона ће бити заведена неограничена директна управа.
Можда не од срца, али свесни реалности, у интересу земље и поштујући вољу бирача, покрајински политички лидери препознали су овога пута своју последњу шансу и ухватили су је.
За Тонија Блера, овај догађај имао је посебан, лични значај, јер Северна Ирска у његовој политичкој заоставштини представља једно од ретких позитивних постигнућа. Мада политички коментатори подсећају да је прави иницијатор процеса помирења био Блеров претходник, конзервативац Џон Мејџор, чињеница је да је најуспешнији лабуристички премијер учинио први конкретан корак и, уз америчко посредовање, испословао споразум донет на Велики петак 1998. Али, требало је да прође готово деценија да се од тог начелног пристанка дође до владе, за коју "Ајриш тајмс" из Даблина наглашава да је прва чији су разнородни чланови одиста пристали да узајамно сарађују.Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


