Постоји ли „кавкаска веза”

Од нашег сталног дописника

Вашингтон – Драма је прошла, али не и пажња коју амерички медији посвећују бомбашком нападу на Бостонски маратон, чији је епилог познат: петоро мртвих (укључујући и припадника обезбеђења Масачусетс института за технологију, убијеног из непознатих разлога, и једног од бомбаша страдалог у обрачуну са полицијом) и око 170 рањених, од којих су 52 још у болници, и то троје у критичном стању.

У фокусу је сада преживели учесник напада који је проглашен највећом терористичком диверзијом од 11. септембра 2001, спектакуларног удара Ал Каиде на Њујорк и Вашингтон. Он је, према најновијим извештајима, „критично, али стабилно”, у добро обезбеђeној бостонској болници.

Нема поузданих прогноза да ли ће преживети, а дилема је и да ли ће икад проговорити. Изнето је да има тешку рану на врату, што је повод за претпоставке да је покушао да се убије, као и велика оштећења ткива у усној дупљи и на језику.

Упркос томе, саопштено је да је 19-годишњи Џохар Царнајев почео „да реагује” на питања истраге, наводно писањем својих одговора. Шта је на тај начин рекао, не открива се.

Оно што се очекује да проистекне из његове евентуалне кооперативности, јесте јаснија слика о мотивима и евентуалним везама. Од тога зависи како ће цео случај бити третиран, да ли као домаћи или страни тероризам, или и једно и друго, што се судећи по неким основаним претпоставкама чини вероватнијим.

„Осумњичени број 2”, или „бела капа”, како се још помиње млађи од браће Чечена, имигрант са руског Кавказа, засад има статус „непријатељског борца”, што је одредница за припаднике и сараднике Ал Каиде који су заробљавани и без права на уставну заштиту држани (или су још тамо) у Гвантанаму, специјалном затвору у америчкој војној бази на Куби.

Џохару Царнајеву због тога није прочитана „Миранда”, упозорење да има право на ћутање и испитивање само у присуству адвоката. Изузетак од овог правила постоји само кад је у питању „непосредна претња јавној безбедности”, а у овом случају је процењено да јесте, због вероватноће да су још негде поставили експлозивне направе.

Упадљиво је да на његовом третману као „непријатељског борца” инсистирају републикански конгресмени, док су демократе за то да његов специјални статус буде само привремен. Однос према њему изазива и деликатне правне дилеме због чињенице да је пореклом из Русије са којом САД нису у рату, а ухапшен је у Америци чији је постао држављанин.

Оваква категоризација истрази омогућава да га испитује на неодређено време и у изолацији, како би се извукле информације о евентуалним наредбодавцима или сарадницима, односној некој терористичкој мрежи, али се такође констатује да не би могло да му се суди пред војним трибуналом, јер није ухваћен на страној територији.

На потенцијалну „кавкаску везу” овог злочина више упућују поступци убијеног Тамерлана Царнајева, него преживелог млађег брата. Еф-Би-Ај је при томе у посебно непријатној ситуацији, јер му је на његово сумњиво понашање 2011. била званично скренута пажња, формалним захтевом руских служби да у Америци буде саслушан због контаката са радикалним исламистима из Чеченије и Дагестана.

Тамерлан јесте испитиван, али га је Еф-Би-Ај, не откривши ништа, потом изгубио из фокуса. За то је, наводно крива и још једна „обавештајна агенција” која, према речима конгресмена Мајка Роџерса, члана Обавештајног комитета Представничког дома, није реаговала на захтеве да обави провере из своје надлежности. Која је то агенција, не помиње се.

Чудно је да Еф-Би-Ај није реаговао ни после Тамерлановог шестомесечног боравка током прошле године у Русији, односно Чеченији и Дагестану, а црвене лампице није упалило ни његово нагло окретање исламу, интересовање за његове радикалне проповеднике, постављање на „Јутјубу” линкова који промовишу џихадисте, нити претраге на интернету за литературом и упутствима за прављење бомби.

Неко је у обавештајном естаблишменту очигледно омануо, а како указују два републиканска конгресмена у заједничком писму Департменту домовинске безбедности и директору свих обавештајних служби САД, ово је пети случај од 2011, откако Америка води „рат против терора”, да је неко ко је био у евиденцији Еф-Би-Аја починио неко терористичко дело.

-----------------------------------------------------

„Поклон Путину”

Руски председник Владимир Путин може да ликује и Американцима говори „па ја сам вас упозорио на Чечене”, изјавио је овдашњем информативном порталу „Дејли бист” Ахмед Закајев, потпредседник чеченске владе у егзилу, који је подсетио и да је руски председник још пре три године рекао да ће западне владе које дају политички азил Чеченима „имати проблема”. Чеченска опозиција и тамошњи сепартистички покрет изјавили су иначе да „нису у рату са Америком” и да немају везе са делом браће Царнајев.