Руска против француске резолуције о Космету

Амбасадори држава чланица Савета безбедности Уједињених нација синоћ су у Њујорку почели неформалне разговоре о нацртима двеју опречних резолуција о статусу Косова и Метохије, које су припремиле Русија и Француска. Иако се о нацртима резолуција не говори званично, јучерашња приштинска штампа је пренела речи изасланика Европске уније за Косово Штефана Ленеа који је рекао да је у седишту СБ пре два дана "почела израда нацрта резолуције за Косово, заснована на Ахтисаријевом предлогу". Лене није говорио о детаљима нацрта резолуције, нити о томе ко је писац предлога тог документа, али је навео да то укључује међународне контакте и да ће писање нове резолуције "одузети мало времена, јер укључује и међународне сусрете како би се превазишле евентуалне препреке".

Руски предлог резолуције, међутим, садржи озбиљне резерве према Ахтисаријевом предлогу решења статуса Косова и Метохије и подразумева наставак преговора између Београда и Приштине, који би довео до обострано прихватљивих решења. Један од захтева је и да се "прими к знању" предлог Србије за решавање статуса покрајине. Русија, такође, предлаже да новом резолуцијом УН за Косово треба позвати на потпуно испуњавање Резолуције 1244 и стварање мултиетничког друштва у тој покрајини, уз пуну заштиту свих објеката од верског или историјског значаја. Руским предлогом се истовремено захтева "фазно спровођење будућег споразума о решавању статуса Косова".

Руси не одустају

Премијер Војислав Коштуница јуче је подржао кључне елементе руског предлога и истакао да је "за Србију најважније да руски предлог јасно предвиђа да нова резолуција у потпуности потврђује Резолуцију 1244, односно државни суверенитет Србије на Косову и територијалну целовитост Србије".

Изражавајући спремност Србије за конструктивно и одговорно учешће у разговорима о проналажeњу компромиса, премијер је поновио да не сме да дође до прекрајања међународно признатих граница "јер је то кључни принцип који важи за све државе света, па мора важити и за Србију".

С друге стране, француски предлог, који носи назив "Елементи", отвара врата спровођењу Ахтисаријевог плана, за који није било могуће обезбедити сагласност свих чланица СБ. Председница Координационог центра за Косово и Метохију Сандра Рашковић-Ивић каже за "Политику" да је Француска само предлагач ове резолуције, пошто су САД већ дуго вршиле притисак на неку од европских земаља која би требало да предложи резолуцију. Рашковић-Ивић подсећа да је специјални амерички амбасадор за Косово и Метохију Френк Визнер у понедељак у Паризу најавио резолуцију "која настаје на бази Ахтисаријевог плана и коју САД у потпуности подржавају".

Француски "Елементи"

У француском предлогу тражи се да се одредбама нове резолуције замене претходне резолуције СБ посвећене Косову, као и да се мандат Унмика и Кфора ограничи на 120 дана, колико би износио прелазни период између садашње управе Косова и успостављања будућих међународних и локалних механизама власти, како је, иначе, замишљено и Ахтисаријевим планом.

Како "Политика" сазнаје, француски предлог резолуције позива се на Главу 7 Повеље УН, која се односи на акције које СБ, као орган УН који је задужен за очување мира у свету, спроводи у свим ситуацијама где су мир и безбедност угрожени. Резолуција 1244 такође укључује Главу 7, али приликом њеног доношења 1999. године сматрало се да мир и безбедност на тој територији не постоје због бомбардовања и акција српских војних снага.

Председница Координационог центра тврди да се услед притиска САД на многе несталне чланице безбедности прескаче и процедура. "Било би нормално да се сачекало да сваки од амбасадора земаља СБ направи свој извештај и да се на темељу заједничког извештаја мисије УН обаве консултације, па тек онда приступи састављању резолуције. Овакво убрзање заиста говори о блиц-кригу", закључује Рашковић-Ивић.

Брзина се тумачи покушајем да се за време америчког председавања СБ усвоји резолуција, али ако се у томе не успе, могуће је да она дође на дневни ред у јуну, када председава Француска као њен предлагач.

-------------------------------------------------------------------------

Глава 7 Повеље УН

"Политикин" извор тврди да су се француски правници консултовали са америчким и британским колегама, и одлучили се на позивање на Главу 7 Повеље УН, вероватно због тога што она говори о томе да СБ доноси резолуције и активности које су императивне природе, односно оне које морају да се изврше. Дакле, њих нека држава не може да суспендује позивањем на устав и територијални интегритет. (Такве акције УН нису спроводиле од интервенције у Северној Кореји, педесетих година.) У том смислу и Србија би морала да призна "природни карактер" такве одлуке.

Међутим, уколико би се нека резолуција сада позвала на Главу 7 Повеље УН, то би значило да су и даље мир и безбедност угрожени на Косову и Метохији, што је у потпуној супротности са садржајима тромесечних извештаја са којима су током осмогодишњег мандата специјални представници генералног секретара УН упознавали СБ. Подсетимо, извештаји су увек говорили о напретку у очувању мира и безбедности, постизању стандарда, а касније и о коректном трансферу овлашћења са Унмика на привремене институције.

Уколико би се сада поново констатовало, као 1999. године, да су мир и безбедност на Космету угрожени, то би значило да комплетна мисија Унмика – није обавила свој посао. Ако не желе да се то догоди, на Косову и Метохији би поново требало да се догоди насиље које би оправдало примену Главе 7 Повеље УН.