Соланин допринос састављању владе

Изјава Хавијера Солане, високог представника Европске уније за спољну политику и безбедност да је "кључно" да Борис Тадић "контролише службе безбедности" у Србији, представљала је прави поклон за Милоша Алигрудића, који је нешто више од сат времена раније у српском парламенту констатовао да су у Демократској странци "очигледно од некога добили инструкције да је било какво присуство Демократске странке Србије у влади, или било какво мешање у сектор безбедности или обавештајних служби у Србији, недопустиво".

Соланине речи, изречене у понедељак по подне у Европском парламенту да је "Тадић опредељен за сарадњу с Хашким трибуналом... Потребно је да он има контролу над службама безбедности (...), јер уколико је не буде имао он неће моћи да спроведе у дело оно за шта се заузео». Речи "кључно је да председник буде особа која ће управљати службама безбедности и унутрашњим пословима" звучале су као потврда Алигрудићеве тврдње.

Сам Алигрудић, наравно, није пропустио прилику да са скупштинске говорнице прочита ове Соланине речи, како их је пренео Танјуг, и закључи: "Овај допис доказује оно што сам ја тврдио – да очигледно ми нисмо, не знајући, разговарали са ДС-ом о формирању владе последњих месеци и недеља, јер је неко у ДС-у, без сазнања и чланова ДС-а, под диригентском палицом неког другог, преговарао са нама у треће име. Зато смо ми `најурени` са преговора и због тога смо ми брутално прекинути у суботу увече, односно због тога је свима јасно да неко ван ове земље не жели ДСС у влади Србије. Само толико да се зна шта је поручено из Брисела".

Тако је цео спор око формирања српске владе добио нову димензију у питању да ли се она саставља у Београду или у Бриселу, a Соланина изјава само делује као потврда ранијих незваничних вести из Брисела да ЕУ не жели да на местима министра унутрашњих послова и директора Безбедносно-информативне агенције и даље буду Драган Јочић и Раде Булатовић, због тога што, како је крајем марта писала таблодина штампа, "у Трибуналу њих двојицу сматрају најодговорнијима што Ратко Младић још није изручен Хагу". Истовремено се, такође незванично, могло чути да је на такве аргументе несуђених коалициионих партнера, Војислав Коштуница одговарао да му "неће Карла дел Понте кројити владу".

Посланици ДС-а су на то приметили да је Коштуница сасвим другачије поступао приликом састављања још актуелне владе. На пример, у октобру 2005. непосредно пре избора Зорана Станковића за министра одбране Србије и Црне Горе, на шта је у Скупштини подсетио Драган Шутановац (ДС).

– Госпођа Карла дел Понте се приликом посете Београду срела са тада пензионисаним генералом господином Станковићем не би ли му она дала одобрење да буде ваш (ДСС-ов, прим. нов.) кандидат за министра одбране Србије и Црне Горе. Уколико причате да се ико меша данас из иностранства, a у вези са садашњим предлогом владе који је дала Демократска странке, будите искрени па кажите да ли је истина ово што говорим, да ли се господин Станковић, генерал у пензији, виђао са Карлом дел Понте, да ли је он обећао да ће испунити своје хашке обавезе или није – поручио је Шутановац посланицима ДСС-а.

Одговорио му је Јован Палалић (ДСС), да је Влада Србије "чинила све напоре да се оствари пуна сарадња са Хашким трибуналом и то је апсолутно тачно".

– Учинила је напоре у свим својим сегментима и трају ти напори. Према томе, то питање за Владу Србије и тај део њене политике никада није био споран, али на ову понуду потпуне контроле служби безбедности ми нисмо хтели да пристанемо – рекао је Палалић.

Данас је, међутим, очигледна и јасно исказана жеља званичника Европске уније да контролу над српским службама безбедности има председник републике само додатно отежала позицију Демократској странци и њеном лидеру. Њему ће сад бити још теже да увери јавност, а нарочито људе из ДСС-а, да поновно инсистирање демократа на функцији министра унутрашњих послова нема никакве везе са ставовима Брисела, већ са аспирацијама страначких функционера.

Алигрудићу је први одговорио Душан Петровић, шеф посланичке групе ДС-а, рекавши да није запрепашћен оваквим ставом ЕУ, али и да тај став нема никакав утицај ни на политику ДС-а, ни на ток преговора.

– Нити има било какве шансе да неко уцењује ДС, нити да било шта диктира ДС-у, али ми желимо да формирамо владу која ће моћи да спроводи политику интегрисања Србије у ЕУ и због тога је врло важно имати добру комуникацију са свима онима који ЕУ представљају (…) и са људима који представљају ЕУ у питањима безбедности и спољних послова – рекао је Петровић.

Алигрудић је, потом, још у два наврата са говорнице читао Соланине речи, констатујући да је то "врста савета у току договора о влади, шта Хавијер Солана или неко испред ЕУ мисли да треба да буде састав или композиција владе, извршне власти у Србији".

У расправу се укључио потом и Драгољуб Мићуновић, објашњавајући да је Солана рекао да Тадић треба да има контролу над службама безбедности, мислећи при том на њега као на председника државе...

– Борис Тадић је председник ове државе и нема ниједне државе у свету где шеф државе нема контролу над службама државне безбедности. Према томе, то што је Солана рекао, ако је рекао, рекао је најелементарнију ствар да би шеф државе морао да контролише своје службе безбедности – рекао је Мићуновић и додао да не треба на томе градити причу зашто нема владе.

На то је, међутим, реаговао Драган Шормаз из ДСС-а, подсећајући да ни према Уставу Србије председник Републике нема надлежности да контролише безбедносне службе.