Покрајински са парламентарним изборима?

Одмах по избору за председника Скупштине Србије Томислав Николић најавио је могућност да парламент приступи изради закона који су, према Уставном закону, предуслов за расписивање председничких, покрајинских и локалних избора. Како је навео, "ако постоји добра воља" могло би да се ради на закону о локалној самоуправи, председнику, војсци, одбрани.

Према Уставном закону, најједноставнији је услов за расписивање покрајинских избора – доношење закона о територијалној организацији Републике Србије. Да би се расписали локални избори потребан је и тај закон, али и још три – о локалној самоуправи, локалним изборима и о граду Београду, док је најсложенија ситуација за избор председника републике. За то је услов да скупштина усвоји законе "којима се уређују положај и избори за председника републике, одбрана и Војска Србије, спољни послови и службе безбедности". Избори морају да се распишу у року од 60 дана од усвајања свих неопходних закона, а најкасније до краја 2007. године.

Када се овако поброје сви закони који су неопходни, нарочито они за председничке изборе, у нашим условима то изгледа готово као посао унапред осуђен на пропаст. Скоро смо на половини године, за договор о влади остало је још недељу дана и нови парламентарни избори су тренутно изгледнија опција, па се чини да су мале шансе да се рокови из Уставног закона испоштују.

Ипак, и Слободан Вучетић, доскорашњи председник Уставног суда Србије, и Миленко Радић, председник Фонда за развој демократије, сматрају да сви ови закони могу да се донесу на време, поготово ако се у наредних неколико дана влада ипак изабере, па зато још не треба размишљати о промени Уставног закона. (Иначе, како су објаснили, Уставни закон се може мењати на начин како је и донет – двотрећинском већином у Скупштини Србије.)

Извесно је само, према Вучетићевим речима, да се избори не могу спровести по старим законима, јер би се тиме кршио Устав.

Доношење нових закона, усклађених са Уставом, сматра Радић, не мора да буде велики и компликован посао, јер, како истиче, готово све те законе већ имамо, само их у неким одредбама треба променити.

Саговорник "Политике", правник близак странкама техничке владе који је желео да остане анониман, истиче ипак да је усвајање свих ових закона велики посао. Он подсећа да немамо закон о председнику републике којим се регулишу његова права и обавезе (имамо само Закон о избору председника) и да ни Слободан Милошевић од 1990, када је усвојен претходни устав, није успео да га донесе. И у случајевима других закона, који треба да буду усклађени са новим Уставом, потребно је најпре решити бројна питања политичке природе (рецимо, о организацији и управљању службама безбедности, о начину избора градоначелника, овлашћењима власти главног града...), која зависе од будуће владе.

Према незваничним информацијама које је наш лист и раније наводио, Министарство за државну управу и локалну самоуправу већ има припремљене законе о локалној самоуправи, локалним изборима и положају главног града, али, према речима нашег саговорника, техничка влада нема мандат да предлаже законе. Како истиче, реално је само да се разматра Предлог закона о територијалној организацији који је влада Војислава Коштунице усвојила на последњој седници у прошлој години и упутила у скупштинску процедуру.

Постоји, међутим, још једна опција, мада теже спроводљива: ако постоји већинско расположење у парламенту као, рецимо, за избор Николића за председника парламента, евентуално већ припремљени нацрти закона могли би из надлежних министарстава (законе о председнику и избору председника републике утврђује Секретаријат за законодавство) да "процуре" до неке (или неких) посланичке групе која би се појавиле као формални предлагач тих закона.

Али, најреалнија могућност је ипак да се у наредних неколико дана скупштина изјасни само о Предлогу закона о територијалној организацији. Усвајањем овог закона отворила би се могућност да заједно са, евентуалним, новим парламентарним изборима буду одржани и покрајински пошто њих расписује председник Скупштине Србије у року од 60 дана од усвајања тог закона. Овој могућности иду наруку и спекулације да покрајински избори у овом тренутку одговарају и Српској радикалној странци и Демократској странци Србије, које су опозиција у Скупштини Војводине и жестоки критичари рада покрајинског премијера Бојана Пајтића и његовог кабинета у коме су и представници Лиге социјалдемократа Војводине Ненада Чанка и Покрета снага Србије Богољуба Карића.

За друге законе тешко да ће и бити времена ако буду расписани нови парламентарни избори. Председник републичког парламента Томислав Николић, који је и заменик председника СРС-а, рекао је јуче да ће покушати да убеди странке да сви ти закони буду усвојени "чак и ако то буде у току предизборне кампање". Мишљења наших саговорника о томе да ли то може, разликују се. Миленко Радић каже да то не би био никакав проблем, јер, иако би скупштина била распуштена, њој по новом Уставу не престаје мандат до дана верификовања мандата најмање две трећине посланика новог сазива.

И Слободан Вучетић наводи да та могућност постоји, али само у одређеној ситуацији. У Уставу се каже, наиме, да "Народна скупштина која је распуштена врши само текуће или неодложне послове, одређене законом", а према Вучетићевим речима то значи да би прво морао да се донесе закон о Народној скупштини, којим би се утврдило који су то неодложни послови.
Б. Баковић

-------------------------------------------------------------------------

Скоро три милиона људи гледало седницу скупштине

Директан пренос заседања Скупштине Србије, на којем је за председника изабран Томислав Николић, гледало је, бар један минут, 2.918,598 људи или 41,3 одсто од укупног становништва Србије осим Косова.

Према подацима фирме АГБ Нелсен Медија рисрч, врхунац гледаности био је у 23.02, кад је 15,4 одсто укупне популације или 1.090,369 људи пратило шта се дешава у скупштини.

У било којем тренутку трајања преноса пред ТВ екранима било је око 9,5 одсто становништва.

Подаци о гледаности су добијени електронским мерењем, уз помоћ "пиплметра", на узорку од 2.537 испитаника.
Бета